Imunološki mehanizam iza retkih krvnih ugrušaka nakon Kovida: Naučnici objasnili zašto se ovaj fenomen javlja
Retki, ali ozbiljni slučajevi krvnih ugrušaka povezani sa nekim vakcinama protiv KOVID-19 i prirodnim adenovirusnim infekcijama godinama su zbunjivali naučnike. Sada, međunarodni tim istraživača konačno je otkrio kako i zašto se ovaj fenomen javlja.
Kako virusni protein i retka mutacija pokreću trombozu
Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta Makmaster u Kanadi, Univerziteta Flinders u Australiji i Univerzitetske medicinske ustanove u Grajfsvaldu u Nemačkoj identifikovalo je tačnu virusnu komponentu i genetska stanja koja mogu dovesti do ovog izuzetno retkog poremećaja zgrušavanja krvi poznatog kao VITT – tromboza izazvana vakcinom. Rezultat je detaljan uvid u imunološki mehanizam koji, u retkim slučajevima, pogrešno cilja sopstvene krvne proteine.
Studija objavljena u prestižnom časopisu New England Journal of Medicine pokazuje kako telo u retkim situacijama proizvodi antitela koja napadaju trombocite, što može dovesti do smanjenog broja trombocita i abnormalnog zgrušavanja.
Istraživači su otkrili da je ključni okidač protein VII (pVII) iz adenovirusa, koji podseća na ljudski trombocitni faktor 4 (PF4). Kod malog broja ljudi, tokom imunog odgovora na pVII, dolazi do slučajne mutacije u antitelima koja ih preusmerava da napadaju PF4, stvarajući tako potencijalno opasnu komplikaciju.
Mutacija, nazvana K31E, menja jednu aminokiselinu u antitelima i upravo ona preusmerava imunološki odgovor. Kada su naučnici laboratorijski obrnuli ovu mutaciju, štetna aktivnost antitela nestala je, što potvrđuje da je upravo ona ključna za razvoj tromboze izazvana vakcinom (VITT). Ovaj nalaz je bez presedana u naučnoj literaturi i pruža naučnicima precizan cilj za buduće istraživanje i dizajn vakcina.
Iako je mutacija K31E retka, predispozicija za VITT je povezana i sa određenim naslednim varijantama gena antitela (IGLV3-21*02 i *03), prisutnim kod oko 60 odsto populacije. Sam gen, međutim, ne objašnjava u potpunosti izuzetnu retkost ovog poremećaja, što znači da je kombinacija genetske predispozicije i slučajne mutacije ključna.
Kako otkriće pomaže u dizajnu bezbednijih vakcina?
Otkrivanje ovog mehanizma daje i širu sliku o imunološkim procesima: pokazuje kako normalna zaštita tela može u retkim slučajevima preći u štetan odgovor. Ovo razumevanje omogućava naučnicima da predviđaju i potencijalno spreče slične komplikacije izazvane antitelima, bilo da se radi o vakcinama, lekovima ili prirodnim infekcijama.
Profesor Teodor Varkentin, jedan od autora studije, ističe da ovo otkriće ne samo da objašnjava VITT, već i pruža praktičan put za dizajn budućih adenovirusnih vakcina koje zadržavaju sve prednosti, a istovremeno eliminišu ovaj retki imunološki prekid.
Studija takođe odgovara na nekoliko ključnih pitanja: zašto VITT pogađa samo mali broj ljudi, zašto je PF4 meta imunološkog napada, zašto se učestalost razlikuje među populacijama i zašto se komplikacije često javljaju nakon prve doze vakcine.
Ovo otkriće je značajno jer pruža naučnu osnovu za sigurnije vakcine i bolji nadzor nad retkim, ali ozbiljnim neželjenim efektima. I dok su slučajevi ove tromboze izuzetno retki, nova saznanja omogućavaju programerima vakcina da unaprede bezbednost bez gubitka globalnih koristi adenovirusnih platformi.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
7 znakova koji ukazuju na krvni ugrušak, lako se mogu pomešati sa drugim problemima