Kako gubitak sluha utiče na mozak? Stručnjak otkriva da li povećava rizik od demencije i kako sprečiti posledice
Svake godine, 3. marta, obeležava se Svetski dan sluha, koji je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija kako bi se širom sveta skrenula pažnja na važnost brige o ušima i sluhu.
Ove 2026. godine fokus nije samo na problemima sa sluhom, već na mnogo ozbiljnijoj temi – povezanosti sluha i rada mozga.
Gubitak sluha se često doživljava kao normalan deo starenja ili kao manja neprijatnost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da čak i blago oslabljen sluh može dugoročno uticati na kognitivno zdravlje. Kognitivno zdravlje podrazumeva sposobnosti kao što su pamćenje, koncentracija, razmišljanje i mentalna bistrina.
Doktor NVK Mohan, specijalista za bolesti uha, grla i nosa i hirurg za ugradnju kohlearnih implantata za portal Onlymyhealth, objasnio je da sluh ima mnogo veću ulogu u očuvanju zdravlja mozga nego što većina ljudi misli.
- Kada sluh oslabi, mozak mora da ulaže dodatni napor kako bi razumeo zvuke i govor. Taj stalni napor stvara opterećenje koje vremenom može da utiče na pamćenje, koncentraciju i mentalnu oštrinu - objasnio je on.
Kako blagi gubitak sluha povećava opterećenje mozga?
Kada su zvuci nejasni, mozak mora da ulaže dodatne resurse da bi razumeo govor i zvuke iz okoline. Ovo se naziva povećanim kognitivnim opterećenjem.
Na početku, dodatni napor može delovati beznačajno. Međutim, tokom meseci ili godina, stalno naprezanje da se čuje ostavlja manje mentalne energije za:
- pamćenje
- koncentraciju
- rešavanje problema
- složeno razmišljanje
Jednostavno rečeno, mozak troši više energije na to da popuni praznine u zvucima, umesto da efikasno obrađuje i pamti informacije.
Gubitak sluha napreduje neprimetno i postepeno
Problem kod gubitka sluha je što se on obično razvija polako. Mnogi ljudi se nesvesno prilagode ovoj promeni jer nije iznenadna. Dr Mohan je dao primer.
- Ljudi mogu pojačavati televizor, stalno tražiti od drugih da ponove šta su rekli, ili se oslanjati na čitanje s usana, a da pritom ne prepoznaju pravi uzrok problema.
Kako komunikacija postaje napornija, mogu se pojaviti suptilne promene u ponašanju:
- izbegavanje grupnih razgovora
- preskakanje društvenih okupljanja
- osećaj iscrpljenosti nakon razgovora
- povlačenje iz bučnih okruženja
Veza između gubitka sluha i demencije
Istraživanja sugerišu da nelečeni gubitak sluha može biti povezan sa većim rizikom od problema s pamćenjem i demencije, posebno kod starijih osoba.
Dr Mohan objašnjava da ne postoji direktna veza između gubitka sluha i demencije. Ipak, smanjeni ulaz zvučnih informacija u kombinaciji sa socijalnom izolacijom može stvoriti uslove koji ubrzavaju opadanje mentalnih sposobnosti.
Čak i blagi gubitak sluha ne treba ignorisati. Nelečeni problem povećava mentalno opterećenje i može doprineti bržem opadanju funkcija mozga. Pravovremena provera i intervencija omogućavaju zaštitu sluha i mozga.
Izvor: onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs
Pet grešaka koje pravite, a koje vas mogu koštati sluha: Otorinolaringolozi otkrili šta nikada ne bi uradili svojim ušima