Skoro 80 ​​odsto lekara širom sveta pogrešno veruje da nikotin izaziva rak pluća, pokazalo je istraživanje sprovedeno među 15.000 lekara iz 11 zemalja (Kine, Nemačke, Grčke, Indije, Indonezije, Izraela, Italije, Japana, Južnoafričke republike, Velike Britanije i SAD-a).

Značajna većina lekara širom sveta pogrešno pripisuje negativne zdravstvene posledice pušenja nikotinu, što ozbiljno onemogućava napore da više od milijardu pušača ostavi cigarete, rezultat je istraživanja koje je sprovedeno kako bi se dobili praktični uvidi za ubrzanje prestanka pušenja.

Iako se 78% anketiranih lekara barem delimično složilo sa izjavom da „kod odraslih pacijenata, većina štete uzrokovane pušenjem dolazi od sagorevanja duvana, a ne od samog nikotina“, što je naučno dokazana činjenica, kada se konkretno postavi pitanje, u proseku 73% lekara je delom saglasan sa tim da nikotin izaziva rak pluća, bešike i glave/vrata/želuca.

Preciznije, čak 78% anketiranih lekara misli da nikotin izaziva aterosklerozu, 77% njih reklo je da izaziva rak pluća, zatim 76% lekara smatra da je nikotin odgovoran za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), 72% za urođene mane, 71% za karcinom želuca glave/vrata, dok 69% njih smatra da je nikotin kriv za rak bešike.

U gotovo svih 11 anketiranih zemalja, najmanje 80% lekara je zainteresovano za obuku o smanjenju/prestanku pušenja. Međutim, mnogi od njih imaju tendenciju da se fokusiraju na opšti prestanak, a ne na specifične alternative pušenju cigareta.

U svim zemljama velika većina lekara – u rasponu od 71% do 94% – slaže se da je pomoć pacijentima da prestanu da puše prioritet. U proseku, jedna četvrtina lekara navodi da nikada nije učestvovala u obuci o prestanku pušenja. Nedostatak mogućnosti i nedostatak svesti najčešći su razlozi zbog kojih ne pohađaju obuke za prestanak pušenja.

Istraživanje je sproveo Sermo, nezavisna platforma i lider u uvidima u prakse zdravstvenih radnika, a finansirala ga je Fondacija za svet bez duvanskog dima. Anketirani lekari zaposleni su puno radno vreme, licencirani za praksu, sa iskustvom od najmanje dve godine, koji provode najmanje 50% svog vremena u direktnoj nezi pacijenata, posećujući najmanje 20 odraslih pacijenata mesečno. Rade u širokom spektru specijalnosti od porodične/opšte prakse do interne medicine, kardiologije, pulmologije, onkologije i psihijatrije.