1. Šta je kardio-renalni sindrom i koji su najčešći simptomi koji se javljaju?

Kardiorenalni sindrom je skup različitih simptoma koji nastaju kao posledica disfunkcije srca ili bubrega, nekada i srca i bubrega zajedno, a medjusobno su povezani i međusobno uzrokovani. Srce i bubrezi su u našem telu povezani nevidljivom funkcionalnom vezom koja dovodi do toga da se disfunkcija srca vrlo brzo odražava na poremećen rad bubrega i obrnuto. Kada ova disfunkcija traje duže vreme, odnosno kada se radi o hroničnim disfunkcijama onda smanjenje srčane funkcije dovodi do posledičnog smanjenja bubrežne funkcije i obrnuto – smanjenje bubrežne funkcije dovodi do ubrzanog starenja krvnih sudova i samog srca. Poseban problem je razvoj posebne vrste rezistencije bubrega na diuretike kod bolesnika sa srčanom slabošću gde je od vitalne važnosti da pacijent ima dobar odgovor na diuretsku terapiju, od koje mu zavisi život. Sa ovim stanjem su posle prvih simptoma povezani i pojava anemije, endokrinološki poremećaji kao i poremećaji u metabolizmu kostiju.

  1. Koliko često se susrećete sa pacijentima koji imaju kardio-renalni sindrom?

U današnje vreme, kada se broj pacijenata sa srčanom slabošću povećava iz dana u dan i kada je smrtnost od akutnog infarkta značajno smanjena što rezultira u povećanom broju pacijenata koji preživljavaju infarkt miokarda ali im zaostaje srčana slabost, kardiorenalni sindrom je u značajnom porastu. Da bi se izbegao praktičan problem kod ovih pacijenata neophodno je da lekar koji leči pacijenta bude usredsređen ne samo na lečenje srca i srčanih tegoba već obavezno i na protekciju ostalih organa, pre svega bubrega. U posebnom riziku su pacijenti sa dijabetesom, a kako se broj ovih pacijenata iz godine u godinu povećava u celom svetu, pa tako i kod nas, broj pacijenata koji je u visokom riziku od razvoja kardio-renalnog sindroma je sve veći.

dr.jpg
Promo 
  1. Prema Vašem mišljenju, koji je to način na koji se kardio-renalni sindrom može najefikasnije lečiti?

Kardiorenalni sindrom se najbolje leči pre svega prevencijom: zdravim načinom života i izbegavanjem faktora rizika. Od izuzetnog značaja je da ne preterujemo u ishrani ni u čemu, posebno ne u slatkom i slanom. Iako je ishrana osnov zdravog života ona nije i jedina niti može biti zamena zdravoj fizičkoj rekreaciji. Život bez duvanskog dima je optimum zdravstvene prevencije. Naravno, dovoljno fizičkog odmora i ono što je jako bitno – dovoljan unos vode i hrane sa biljnim vlaknima, a bez koncentrovanih šećera. Danas postoje moderni lekovi koji mogu sprečiti i zaustaviti razvoj kardio-renalnog sindroma i veoma je bitno da pacijenti koji imaju ovaj sindrom na vreme krenu sa terapijom. Poslednjih nekoliko godina i kod nas postoje lekovi iz grupe SGLT2 inhibitora, koji mogu značajno da uspore razvoj kardio-renalnog sindroma. Naravno da se ova stanja moraju izbeći i to pre svega blagovremenom prevencijom, kako zdravim stilom života tako i preventivnim lekarskim pregledima, preventivnim kontrolama kroz biohemijske analize krvi a posebno pažljivim izborom lekova odnosno tzv. individualno prilagođenom terapijom. Pored uvođenja novih modernih lekova u terapiju kod ovih bolesnika, koji su sada dostupni u Srbiji, takođe je bitno izbegavati nefrotoksične lekove, koji mogu narušiti i ovako krhku funkciju bubrega. To je u domenu profesionalnog lečenja i apelujem na pacijente da se uvek konsultuju sa svojim lekarom oko korišćenja bilo kojeg leka. To je izuzetno bitno.

  1. Koliko je važna prevencija kod kardio-renalnog sindroma i šta ona podrazumeva?

Bolja od lečenja je samo prevencija. Ona je ujedno i najteža, jer podrazumeva disciplinovanost prema našem telu odnosno sebi samom i izbegavanje loših navika. Te loše navike često nam donose dosta trenutnog uživanja u hrani i piću, što kasnije plaćamo disfunkcijom srca, krvnih sudova, jetre, pankreasa, bubrega. Da bismo sve to izbegli neophodno je da imamo na umu da moderna medicina ima izvanredne lekove, ali nijedan ne može da zameni prevenciju – kontrolu telesne težine, kontrolu vrednosti glikemije i masnoća u krvi, kontrolu vrednosti krvnog pritiska i svakodnevnu fizičku aktivnost. Moderna terapija novim lekovima, dostupnim na teritoriji Srbije je od izuzetnog značaja jer ima nefroprotektivno i kardioprotektivno dejstvo. Edukacija kroz razgovor sa izabranim lekarom kao i specijalistom koji leči pacijenta kao i pridržavanje uzimanja terapije propisane od strane lekara kod kojih se pacijent leči su od izuzetnog značaja za dug i kvalitetan život. Na kraju treba reći da je za izlečenje najvažnija posvećenost samog pacijenta izlečenju, kao i posvećenost lekara lečenju pacijenta, te dobra komunikacija i saradnja između lekara i pacijenta. Današnja moderna terapija pruža šansu za stabilizaciju i stavljanje pod kontrolu mnogih hroničnih obolenja koja su do pre nekoliko godina odnosila mnogo života, a kardio-renalni sindrom je jedna od njih za koje sada postoje dobra terapijska rešenja i koji više nije stanje koje se ne može lečiti i kontrolisati.

Promo