Dr Bogdan Okiljević o novoj eri u srpskom zdravstvu: Robot ne operiše srce, već hirurg koji njime upravlja
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborU evropskoj kardiohirurgiji ime asistenta doktora Bogdana Okiljevića poslednjih meseci sve češće se vezuje za procedure koje pomeraju granice lečenja srčanih bolesti u regionu. Mladi kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji je prošle godine ostvario najbolji rezultat u Evropi na ispitu Evropskog borda kardiotorakalnih hirurga (EBCTS), danas je deo tima koji razvija program robotske kardiohirurgije u Srbiji. Posle prve robotizovane operacije srca izvedene na Balkanu, na „Dedinju“ su već urađene i prve samostalne procedure, a u razgovoru za naš portal dr Okiljević govori o novoj eri kardiohirurgije, zahtevnom putu stručnog usavršavanja, granicama koje medicina danas pomera i odgovornosti koju ovakav poziv nosi.
- Robotska kardiohirurgija je novi pristup u hirurškom lečenju pacijenta. Kod ovog pristupa hirurg putem konzole upravlja robotskim rukama koje se kroz male rezove, od svega 8-12 milimetara, plasiraju unutar grudnog koša i sa njima je moguće napraviti pun obim pokreta (kao da imate ruku u grudnom košu). Sam robot samostalno ne može da uradi ništa, već je apsolutno kontrolisan od strane hirurga. Robotski pristup zahteva, osim značajnog iskustva u klasičnoj kardiohirurgiji, usvajanja novih znanja iz oblasti robotske hirurgije. Sve to, uz posvećenost i istrajnost je neophodno za uspešnost ovakvih operacija – objašnjava ass. dr Okiljević.
Prelaz sa hirurgije koja se radi pod kontrolom oka na hirurgiju koja se radi pod kontrolom kamere (endoskopske i robotske operacije) jeste značajan i dugotrajan proces kod svakog hirurga, dodaje naš sagovornik.
- Većina robotskih operacija su standardizovane procedure, sa unapred jasno definisanim koracima koje je neophodno ispoštovati kako bi procedura bila uspešna. Naravno, kada uđete u polje robotske hirurgije, susrešćete se sa dosta novih stvari i konstruktivan način rešavanja problema je nešto što pravi razliku u uspešnosti lečenja.
Posle prve robotizovane operacije, koja je izvedena uz podršku iskusnog stručnjaka za robotsku hirurgiju (proktora), tim Instituta „Dedinje” nastavio je dalju edukaciju, a ass. dr Okiljević kaže da je veoma srećan što sada i zvanično mogu samostalno da izvode ove procedure.
- Naravno, pošto je naš program na početku svog razvoja, za sada su to jednostavniji slučajevi, ali nastavljamo sa daljom edukacijom i sigurni smo da ćemo u doglednom vremenu i proširiti dijapazon procedura. Sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” prof. dr Milovana Bojića i razumevanja ministra doc. dr Zlatibora Lončara, koji su jasno uvideli potrebu za razvojem ovog programa koji je izuzetno finansijski zahtevan, ali sve za dobrobit pacijenata.
Minimalna invazivnost koju je moguće postići upotrebom robota u hirurgiji se ne može postići nijednom drugom hirurškom metodom, a pretvoreno u ishode, to znači manja trauma, manje krvarenja, manja učestalost infekcija, kraće bolničko lečenje i što raniji povratak pacijenata u svoju svakodnevnicu.
Najbolji rezultat u Evropi
Da razvoj robotske kardiohirurgije zahteva godine usavršavanja i visok nivo stručnosti govori i činjenica da je ass. dr Okiljević prošle godine ostvario najbolji rezultat u Evropi na ispitu Evropskog borda kardiotorakalnih hirurga (EBCTS), jednom od najzahtevnijih stručnih testiranja u ovoj oblasti. Ispit je polagao u dva dela, prvo u Berlinu, a potom i u Londonu, kroz veliki broj složenih kliničkih slučajeva koji, kako kaže, zahtevaju ne samo teorijsko znanje već i veliko iskustvo iz svakodnevne prakse.
- Za mene je to bilo izuzetno zanimljiv i izazovan put, koji sam veoma uspešno savladao. Naknadno sam dobio informaciju da je ispit položilo samo oko 30% od svih kardiohirurga koji su izašli na ispit u tom roku, a ja sam imao najbolji rezultat. Teško je izdvojiti jednu stvar koja je ključna za postizanje ovakvog rezultata, ali upornost, trud i ljubav prema struci su nešto bez čega se ne može, kao i postojanje motivišućih mentora kroz proces celokupne medicinske edukacije – ističe ass. dr Okiljević.
Iako je učestvovao u zahvatu koji će ostati upisan kao prva robotizovana operacija srca na Balkanu, naš sagovornik navodi da u samom trenutku izvođenja procedure gotovo da nije bilo prostora za razmišljanje o značaju tog događaja.
- Sa ove tačke gledišta, nekoliko meseci posle, sigurno da je to veliki uspeh i istorijski poduhvat na našim prostorima, ali u tom trenutku smo bili maksimalno posvećeni pacijentu i samoj proceduri, kako bi naučili što više detalja od našeg proktora, koji nam je pomagao tokom te procedure. Siguran sam da ćemo ući u istoriju i kao najuspešniji robotski hirurški program na ovim prostorima, a ne samo prvi, tako da su naše misli u tom trenutku, kao i sada, okrenute budućnosti i usvajanju što više procedura.
Šta pacijenti najčešće zanemaruju?
Mladim lekarima i studentima koji sanjaju sličan uspeh savetuje da se bave granom medicine koju vole, koja je u njima i kroz koju žive, i da je uz trud i rad onda uspeh zagarantovan. Na pitanje šta pacijenti najčešće zanemaruju odgovara da svaka srčana bolest nastaje sadejstvom urođenih i stečenih faktora, te da mnogo toga zavisi i od lične odgovornosti.
- Na urođene ne možemo da utičemo, ali na stečene možemo. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, održavanje normalne telsne težine, redovne kontrole kod lekara i lečenje pridruženih bolesti su neophodni za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, kao i drugih sistema organa – poručuje ass. dr Okiljević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.