Nedostatak gvožđa povećava rizik od Alchajmerove bolesti: Naučnici otkrili zabrinjavajuću povezanost
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborAnemija usled nedostatka gvožđa – često stanje u kojem manjak gvožđa u organizmu dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca – već dugo se povezuje sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući umor, glavobolje i probleme sa pamćenjem.
U težim slučajevima, nelečena anemija može čak dovesti do bolesti srca i otkazivanja bubrega.
Sada su istraživači sa Univerziteta u Stokholmu otkrili još jedno zabrinjavajuće stanje povezano sa nedostatkom gvožđa – demenciju.
Otkrili su daniske zalihe gvožđa mogu da smanje otpornost mozga na ovu bolest, povećavajući rizik od njenog razvoja i ubrzavajući pojavu simptoma, naročito kod muškaraca.
Do anemije dolazi kada krv nema dovoljno resursa da prenosi odgovarajuću količinu kiseonika kroz organizam, što može izazvati bledilo, otežano disanje i lupanje srca.
Iako anemija usled nedostatka gvožđa može biti posledica nedovoljnog unosa gvožđa ishranom, obilne menstruacije i trudnoća takođe predstavljaju veoma česte uzroke kod žena.
Nova studija, objavljena u časopisu JAMA Neurology, pratila je 2.282 kognitivno zdrave osobe starosti 60 godina i više tokom približno devet godina, istražujući kako promene nivoa gvožđa utiču na rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.
Bez gvožđa organizam ne može da proizvede dovoljno hemoglobina – proteina u krvi koji je odgovoran za prenos kiseonika kroz telo. Gvožđe je takođe neophodno za održavanje zdravog imunog sistema.
Uzorci krvi prikupljeni na početku istraživanja analizirani su kako bi se utvrdio nivo proteina tau, koji se nakuplja i stvara zapetljane strukture u mozgu.
Velike nakupine ovog toksičnog proteina mogu da formiraju plakove u mozgu i smatra se da upravo oni stoje iza simptoma Alchajmerove bolesti.
Uzorci krvi su takođe analizirani radi određivanja nivoa hemoglobina – proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik kroz organizam i daje krvi njenu crvenu boju, a čiji se nivo koristi za dijagnostikovanje anemije.
Istraživači su utvrdili da su muškarci i žene sa anemijom imali 66 odsto veći rizik od razvoja bolesti koja oduzima pamćenje u poređenju sa osobama koje su imale normalan nivo hemoglobina.
Nizak nivo hemoglobina bio je povezan i sa višim vrednostima p-tau217, za koji se smatra da je najspecifičniji marker Alchajmerove bolesti koji se može otkriti u krvi.
Zanimljivo je da su istraživači primetili kako je anemija bila povezana sa većim rizikom od demencije kod muškaraca nego kod žena, iako je anemija usled nedostatka gvožđa češća kod žena.
Pretpostavili su da bi to moglo ukazivati na polno specifičnu osetljivost na nizak nivo hemoglobina.
- Iako žene tokom ranijeg životnog perioda uglavnom imaju niži nivo hemoglobina i veću učestalost anemije zbog reproduktivnih faktora, anemija je kod muškaraca ređa, javlja se kasnije u životu i često je posledica hroničnih bolesti, upala ili nutritivnih nedostataka - naveli su autori i naglasili:
- Prirodno niži osnovni nivo hemoglobina kod žena mogao bi da im omogući veću toleranciju na anemiju, ublažavajući njen uticaj na zdravlje mozga.
Istraživači su zaključili:
- Naši nalazi ukazuju da je anemija klinički značajan faktor u kontekstu rizika od demencije i da bi mogla predstavljati promenljiv faktor na koji se može uticati u strategijama prevencije demencije.
Najnoviji podaci pokazuju da oko dve milijarde ljudi širom sveta ima nedostatak gvožđa, dok oko 1,2 milijarde pati od anemije usled nedostatka gvožđa, prvenstveno zbog neadekvatne ishrane.
Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu procenjuje se da ovo stanje ima tri odsto muškaraca i osam odsto žena, dok se više od 57.000 ljudi svake godine primi u bolnicu zbog anemije.
Međutim, stručnjaci ističu da se većina ovih slučajeva može sprečiti.
Kod mnogih osoba svakodnevni dodatak ishrani sa gvožđem – koji nije skup – može značajno povećati nivo gvožđa u organizmu.
Konzumiranje većih količina tamnozelenog lisnatog povrća, poput kelja, žitarica obogaćenih gvožđem i crvenog mesa takođe može doprineti povećanju nivoa gvožđa.
U međuvremenu, način života i faktori iz okruženja takođe mogu značajno uticati na rizik od razvoja demencije.
Pušenje, loše kardiovaskularno zdravlje i društvena izolacija poznati su faktori koji povećavaju verovatnoću razvoja ovog oboljenja koje narušava pamćenje.
Rani simptomi obično uključuju probleme sa pamćenjem, poteškoće u razmišljanju i rasuđivanju, kao i jezičke teškoće, koje se vremenom postepeno pogoršavaju.
Ipak, stručnjaci smatraju da bi čak oko 45 odsto slučajeva demencije moglo biti sprečeno ili barem odloženo promenama životnih navika i boljim programima ranog otkrivanja bolesti.
Izvor: dailymail.com/zdravlje.kurir.rs