Posle 60 godina otkriveno kako zaista deluje stari lek za dijabetes: Naučnici pronašli neočekivanu vezu sa mozgom
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNovo istraživanje pokazalo je da standardna terapija zadijabetes tipa 2 ne deluje samo u jetri i crevima, kako se dugo verovalo, već i direktno u mozgu, gde aktivira mehanizam koji pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.
Više od šest decenija jedan od najčešće propisivanih lekova za dijabetes tipa 2 koristi se širom sveta, ali naučnici do sada nisu u potpunosti razumeli kako ostvaruje svoj efekat.
Novo istraživanje, koje su sproveli stručnjaci sa Medicinskog koledža Bejlor u saradnji sa međunarodnim timom naučnika, donosi iznenađujuće otkriće – važnu ulogu u njegovom delovanju ima mozak, a ne samo jetra i creva, kako se ranije smatralo.
Rezultati studije, objavljene u časopisu Science Advances, ukazuju na dosad nepoznat moždani mehanizam koji reguliše nivo glukoze u krvi i mogao bi da otvori put razvoju preciznijih terapija za dijabetes.
– Opšte je prihvaćeno da ovaj lek snižava nivo glukoze u krvi prvenstveno smanjenjem stvaranja glukoze u jetri, dok su neka istraživanja pokazala da deluje i preko creva. Međutim, želeli smo da ispitamo da li u svemu tome učestvuje i mozak, koji je jedan od glavnih regulatora metabolizma glukoze u organizmu – objasnila je dr Makoto Fukuda, vanredna profesorka pedijatrije i ishrane na Medicinskom koledžu Bejlor.
Otkriven ključni protein u mozgu
Istraživači su pažnju usmerili na protein Rap1, koji se nalazi u delu mozga poznatom kao ventromedijalni hipotalamus (VMH), važnom za regulaciju metabolizma.
Eksperimenti na miševima pokazali su da sposobnost ovog leka da snižava šećer u krvi zavisi upravo od toga da li može da potisne aktivnost proteina Rap1 u ovom delu mozga.
Kod genetski izmenjenih miševa kojima je nedostajao Rap1, čak ni male, klinički relevantne doze nisu dovele do poboljšanja nivoa glukoze u krvi. Zanimljivo je da su druge terapije za dijabetes, poput insulina i GLP-1 agonista, i dalje bile efikasne, što ukazuje da je ovaj mehanizam specifičan upravo za ovaj lek.
Mozak reaguje i na veoma male doze
Naučnici su potom ispitali šta će se dogoditi ako se veoma mala količina leka primeni direktno u mozak dijabetičnih miševa.
Rezultat ih je iznenadio – doze koje su bile hiljadama puta manje od onih koje se uzimaju oralno značajno su snizile nivo šećera u krvi.
Dalja analiza pokazala je da lek aktivira posebnu grupu nervnih ćelija, takozvane SF1 neurone, ali samo ukoliko je protein Rap1 prisutan.
– Ovo otkriće menja način na koji razmišljamo o ovom leku. Ne deluje samo u jetri ili crevima, već i direktno u mozgu. Dok su jetri i crevima potrebne veće koncentracije, mozak reaguje na mnogo niže nivoe – istakla je dr Fukuda.
Šta ovo znači za lečenje dijabetesa?
Autori studije smatraju da bi ovo otkriće moglo da dovede do razvoja potpuno novih terapija koje bi ciljale upravo moždane centre odgovorne za kontrolu šećera u krvi.
Pored toga, ovaj lek se već godinama dovodi u vezu i sa drugim potencijalnim koristima, uključujući usporavanje starenja mozga. Naučnici sada planiraju da istraže da li je isti moždani mehanizam odgovoran i za te efekte.
Iako su rezultati za sada dobijeni na životinjskom modelu i potrebna su dodatna istraživanja na ljudima, stručnjaci ocenjuju da ovo predstavlja jedno od najznačajnijih otkrića o načinu delovanja ovog široko korišćenog leka u poslednjih nekoliko decenija.
Izvor: sciencedaily.com/zdravlje.kurir.rs