Majčino mleko je ubedljivo najbolja hrana za bebu: Počinje Svetska nedelja dojenja
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborSvetska nedelja dojenja (World Breastfeeding Week) obeležava se svake godine od 1. do 7. avgusta u više od 170 zemalja širom sveta. Ovogodišnja kampanja obeležava se pod sloganom „Dojenje – najbolji početak života. Osnažimo ono što je provereno najbolje” i usmerena je na razmenu iskustava i primenu primera dobre prakse koji doprinose promociji i povećanju stope isključivog dojenja. Istovremeno, kampanja ukazuje na dugoročne zdravstvene i ekonomske koristi dojenja, poput smanjenja troškova ishrane odojčadi, manjeg opterećenja porodičnog budžeta i zdravstvenog sistema, kao i obezbeđivanja bezbedne i optimalne ishrane za svako dete.
Kampanja je pokrenuta 1992. godine sa ciljem da unapredi znanje i podigne svest o značaju dojenja za zdravlje majke i deteta. Poseban naglasak stavlja se na zdravstvene i društvene koristi dojenja, kao i na aktivnosti usmerene ka zaštiti, promociji i podršci dojenju.
Optimalna ishrana za bebu
Dojenje je najprirodniji, najzdraviji i najisplativiji način da se novorođenčetu obezbedi optimalna ishrana. Majčino mleko u potpunosti zadovoljava nutritivne potrebe novorođenčeta i odojčeta, a preporučuje se kao osnovna hrana deteta do navršene druge godine života, uz odgovarajuću dohranu. Njegov sastav i količina prirodno se prilagođavaju uzrastu deteta i njegovim razvojnim potrebama.
Dojenje istovremeno štiti i unapređuje zdravlje majke i deteta, smanjuje rizik od obolevanja i smrtnosti, podstiče pravilan rast i razvoj i postavlja temelje dobrog zdravlja tokom celog života. Pored zdravstvenih koristi, majčino mleko predstavlja dostupan i održiv izvor najkvalitetnije ishrane za dete, čime doprinosi smanjenju nejednakosti i ostvaruje značajne ekonomske koristi za porodicu, zdravstveni sistem i društvo u celini.
Koristi dojenja za odojče
Stručnjaci navode da bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareje, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija u poređenju sa bebama koje se hrane veštačkim mlekom. Majčino mleko sadrži bifidus faktor koji stimuliše rast korisnih bakterija Lactobacillus bifidus u crevima odojčeta i sprečava razmnožavanje štetnih bakterija.
Sadrži i brojne antiinflamatorne supstance koje ublažavaju posledice zapaljenskih procesa. Bela krvna zrnca (limfociti i makrofagi) učestvuju u odbrani organizma od infekcija, dok antitela iz majčinog mleka štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena.
Faktori rasta iz majčinog mleka doprinose razvoju i sazrevanju imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organa. Digestivni enzimi, poput laktaze i lipaze, pomažu varenju i štite bebe čiji se enzimski sistemi još nisu u potpunosti razvili.
Majčino mleko štiti od alergija
Digestivni sistem odojčeta brže sazreva kada se ono hrani majčinim mlekom, jer se smanjuje izloženost stranim proteinima. Na taj način povećava se sposobnost organizma da razvije toleranciju i smanjuje rizik od alergijskih reakcija. Hranljive materije poput cinka i polinezasićenih masnih kiselina doprinose razvoju imunološkog sistema odojčeta.
Uvođenje veštačkog mleka u prvim danima života može povećati rizik od pojave alergijskih bolesti. To se odnosi na različite vrste mlečnih formula, uključujući i one na bazi soje.
Stručnjaci navode da dojene bebe imaju nižu stopu iznenadne smrti odojčeta. Takođe, kod njih je manji rizik od pojave dečjeg dijabetesa, pojedinih malignih bolesti i infekcija srednjeg uha. Primećuje se bolji odgovor na vakcine, veća sposobnost odbrane od bolesti, manje ortodontskih i stomatoloških problema, kao i bolji psihomotorni, emocionalni i socijalni razvoj.
Koristi dojenja za majku
Hormon oksitocin koji se oslobađa tokom dojenja podstiče kontrakciju materice i pomaže zaustavljanju krvarenja nakon porođaja. Zbog toga je važno započeti dojenje što ranije nakon rođenja deteta i nastaviti ga redovno.
Žene koje doje često imaju više energije i mogu stvarati dovoljno mleka čak i uz ograničen energetski unos. Isključivo dojenje može odložiti ponovno uspostavljanje menstrualnog ciklusa i na taj način doprineti prirodnom razmaku između trudnoća.
Dojenje smanjuje rizik od pojave raka dojke i jajnika. Kod žena koje doje ređa je pojava postporođajne depresije, fizički oporavak nakon porođaja je brži, a hranjenje bebe jednostavnije i praktičnije.
Dojenje ima prednosti i tokom noći i na putovanjima. Majke ne treba da strahuju od toga da će se mleko pokvariti tokom noći, kao ni od nestašice industrijski pripremljenih mlečnih formula, problema sa distribucijom, povlačenja proizvoda ili kriznih situacija.
Jedna od mera za unapređenje zdravlja
Globalni koordinator kampanje je Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA), međunarodna mreža organizacija i pojedinaca koja, u saradnji sa brojnim partnerima, radi na unapređenju prakse dojenja i stvaranju okruženja koje omogućava majkama da uspešno započnu i nastave dojenje.
Od 2016. godine Svetska nedelja dojenja usklađena je sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDGs). Time se dodatno ističe značaj dojenja kao jedne od najefikasnijih mera za unapređenje zdravlja, pravilnog rasta i razvoja dece, očuvanje zdravlja žena, smanjenje nejednakosti i doprinos održivom razvoju društva.
Nacionalna nedelja promocije dojenja u Srbiji tradicionalno se, pod istim sloganom, obeležava tokom 40. kalendarske nedelje (ove godine od 28. septembra do 5. oktobra), simbolično predstavljajući trajanje trudnoće.
Cilj ove kampanje je ukazivanje na značaj dojenja kojim se obezbeđuju optimalna ishrana, pravilan rast i razvoj deteta, kao i pružanje podrške trudnicama, porodiljama, majkama dojiljama i porodici kako bi uspešno ostvarile dojenje.
Izvor: zavodue.org.rs/zjzkv.org.rs/ zdravlje.kurir.rs