Koliko je strah od kuge realan u Srbiji? Infektolog otkriva da li ima razloga za paniku
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborStrah od plućne kuge i njenog prenosa sa čoveka na čoveka nije realan, nema opasnosti od pandemije kuge jer se ona leči antibioticima, rekao je infektolog prof. dr Darko Nožić, povodom smrti ruske naučnice koja je radila u Irkutskom institutu za borbu protiv kuge.
Naučnica koja je proučavala kugu umrla je od plućne bolesti koja daje oblik kuge, ali su ruske vlasti demantovale da se radi o kugi. Ostaje samo sumnja, naveo je prof. Nožić.
Aktuelno dostupne informacije kažu da je uzrok smrti bio teška pneumonija/nepoznata pneumonija, bez potvrde kuge.
Zašto nema razloga za strah?
Profesor objašnjava da kuga, ma koliko teška bolest bila, nije isto oboljenje kao u istorijskim spisima, kuga je pobeđena razvojem antibiotika.
- Nema razloga za strah od pandemije jer kuge ima svake godine po nekoliko stotina do hiljada slučajeva u svetu - kaže dr Nožić.
Kako je naveo, najnoviji događaj u Rusiji je bespotrebno podigao prašinu, imajući u vidu da godišnje postoji nekoliko slučajeva u Americi, Africi i drugim delovima sveta.
Nekoliko stotina godina u Srbiji nije bilo kuge
Napomenuo je da strah od plućne kuge nije realan, pogotovo u Srbiji, s obzirom na to da nekoliko stotina godina nije bilo slučajeva kuge kod nas, i dodao da postoji samo psihološki istorijski strah od kuge koja je ranije odnela veliki broj života. U Srbiji kuga nije zabeležena više od dva veka.
Nožić je istakao da su domaće i regionalne bolnice danas apsolutno obučene i opremljene da prepoznaju i izoluju pacijenta sa ovako retkom i opasnom visokozaraznom bolešću pre nego što dođe do širenja, i naglasio da postoje antibiotici koji vrlo jednostavno rešavaju taj problem.
Plućni oblik kuge
Kada je reč o transmisiji plućnog oblika kuge, to ne plaši infektologe jer se on mnogo teže prenosi nego korona i grip. Potreban je mnogo duži kontakt i zbog toga ne treba dizati temperaturu i paniku, to neće predstavljati problem za zdravstvo, poručio je doktor.
Plućna kuga je najteži i najzarazniji oblik bolesti koji uzrokuje bakterija Yersinia pestis. Prenosi se direktnim kontaktom, a ne kao kod bubonske kuge ujedom buve. Širi se kašljanjem i kijanjem. Nekada je moguće da se i infekcija iz drugih delova tela proširi na pluća.
Simptomi se javljaju već u roku od 24 sata do nekoliko dana od izlaganja bakteriji Yersinia pestis. Dolazi do teške upale pluća, otežanog i ubrzanog disanja, krvavog ili vodenastog ispljuvka, bola u grudima. Pacijent ima visoku telesnu temperaturu, oseća jezu, jaku glavobolju, malaksalost i povraćanje.
Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler takođe potvrđuje da nema razloga za strah. Dodaje da SAD svake godine imaju od nekoliko do desetak slučajeva kuge.
Rusija ima mrežu institucija
U razgovoru za K1 televiziju Šekler je rekao da pojedini delovi Rusije predstavljaju prirodna žarišta uzročnika kuge i da zbog toga postoje specijalizovane ustanove koje prate bolest.
- Rusija ima mrežu institucija koje se bave suzbijanjem kuge upravo zato što znaju da u prirodi postoji prisustvo tog uzročnika - kaže Šekler.
Na pitanje zbog čega je 200 ljudi koji su bili u kontaktu sa naučnicom u karantinu ako bolest nije opasna, Šekler je rekao da veliki broj ljudi u karantinu ne znači da se očekuje masovno obolevanje, već predstavlja meru predostrožnosti.
Govoreći o zaštiti od kuge, Šekler je naveo da nema potrebe da se stanovništvo preventivno vakciniše i dodao da se posebne mere zaštite pre svega odnose na ljude koji u laboratorijama direktno rade sa uzročnikom bolesti.