Kako se izboriti sa strahovima? Psiholog otkriva da se iza svih krije samo jedan, veliki
Foto: Privatna Arhiva, Shutterstock

saveti zlata vredni

Kako se izboriti sa strahovima? Psiholog otkriva da se iza svih krije samo jedan, veliki

Mentalno zdravlje -

Jasno je da život ne može da bude "operisan" od manjih ili većih psihičkih trauma. Neke od njih mogu da budu i šansa za osobu, za njeno usavršavanje i zrelost.

Kada govorimo o strahu obično podrazumevamo samo psihološke aspekte, a zanemarujemo da strah ima i prateće telesne manifestacije poput ubrzanog rada srca, crvenila ili bledila lica, ubrzanog disanja, ježenja kože, obilnog znojenja, plača, uriniranja, ponekad i dijareje, uz motornu uzbuđenost sa drhtanjem ii oduzetošću ekstremiteta, kaže klinički psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković. "Drhti kao prut" ili "Noge mu se oduzele" prepoznatljive su narodne formulacije za nekoga ko je u stanju straha.

- U situaciji spolja uzrokovane opasnosti (zemljotres, poplava, požar, bombardovanje, tuča, kriminalni napad), strah nastaje automatski, a osoba pokušava da ga neutrališe ili borbom ili bekstvom - objašnjava naša sagovornica.

klinički psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković
klinički psiholog i psihoterapeut Aleksandra Jankovićfoto: Privatna Arhiva

Kod neurotičnog straha to nije moguće, jer čovek zapravo nije u stanju da "pobegne iz sopstvene kože", dodaje.

- Neretko se kod osoba koji pate od ove vrste straha, razvijaju i napadi panike, kada osoba koja ima stravičan doživljaj bliske životne ugroženosti ili smrti, ali i paralelno osećanje bespomoćnosti, gotovo obezglavljeno juri tražeći pomoć, pri čemu u njenom trajnom sećanju ostaje sve od onoga što je doživela u napadu panike. Time se stvara strašljivo iščekivanje ponovnog napada panike ili strah od straha.

Manji i veći

Jasno je da život ne može da bude "operisan" od manjih ili većih psihičkih trauma. Postoje takozvane velike stresne situacije u koje spadaju zemljotres, poplave, požari, rat. Tu su i lične krizne situacije poput gubitka bliske osobe, hospitalizacije i bolesti, promene sredine radi školovanja, ekonomska emigracija, iznenadna invalidnost, razvod, hapšenje i zatvor, odvajanje od bliskih osoba, gubitak posla i nezaposlenost, stambena ugroženost.

kriza je i prilika za rast
kriza je i prilika za rastfoto: Shutterstock

- Smatra se da je velika stresna situacija uvek štetna po zdravlje čoveka, dok krizna situacija i kriza mogu ponekad da budu i šansa za čoveka, za njegovo konačno usavršavanje i zrelost - smatra naša sagovornica.

Jedan bazični

Očigledno je da smo svi, kao smrtna bića, osuđeni na strahove, pri čemu je najbazičniji strah od smrti.

- U tom smislu, svi ostali strahovi, mogu se smatrati "derivatom" straha od smrti. Svesno i možemo zaboraviti da smo smrtni, ali u našem kolektivnom nesvesnom je zapisano pitanje "Da li je ovo sve? Ima li zaista života posle smrti?" - navodi psiholog.

strah od smrti je često modifikovan
strah od smrti je često modifikovanfoto: Shutterstock

Potisnuti i negirani strah od smrti često se pojavljuje u psihološki "izbrušenom" obliku: straha od budućnosti, osiromašenja, bolesti, gubitka bazičnih oslonaca ličnosti, dragih osoba, posla, preko materijalnih dobara, do gubitka sopstvenog zdravlja i moći.

- Svakako čoveku 21. veka izgleda prihvatljivije da se plaši gubitka posla, društvene pozicije, materijalnih dobara, podrške kolega, rodbine i prijatelja, nego suočavanje sa sopstvenom smrtnošću i ozbiljno preispitivanje sopstvenog života i sopstvene smrtnosti - pojašnjava.

Kako savladati strah?

Nema univerzalnog recepta kako se izboriti sa strahovima, odnosno recepata ima onoliko koliko ima ličnosti. Šta može da bude preporuka?

Ne negirajte svoj strah

Ne negirajte svoj strah, koliko god vam izgledao glupo ili nedostojno vaše malenkosti.

podelite svoje brige i strahove
podelite svoje brige i strahovefoto: Shutterstock

- Popričajte sa ljudima koji su vam bliski i budite iskreni u referisanju onoga što vas plaši. Iznenadićete se kad čujete koliko ljudi ima slične ili gotovo identične strahove koje "obrađuje" tako što ih "racionalizuje" i neće da prizna suštinsku poruku koju im sopstveno nesvesno šalje ("Ne plašim se ja letenja avionom, već više volim da se vozim kolima").

Posle ratova koje smo preživeli, psihološki su mnogo bolje prošli oni koji su bili svesni svog straha, nosili se s njim i "odrađivali" ga. Oni koji nisu pokazali ili su negirali strah, završili su uskoro, ili posle par godina, sa raznovrsnim strahovima: od lifta, vožnje, opuštanja, dodaje naša sagovornica.

Prihvatite ga

Posmatrajte svoj strah kao način da se upoznate sa sobom iznutra i da se prihvatite takvim kakvi jeste ("Da, ja se plašim, ali je to normalno i ne bih zamerio nikome ko mi kaže da se tako oseća").

Posmatrajte svoj strah kao način da se upoznate sa sobom
Posmatrajte svoj strah kao način da se upoznate sa sobomfoto: Shutterstock

- Normalan čovek se plaši nepoznatog, neorganizovanog, situacija u kojima ima utisak da ne bi mogao ništa da preduzme ili uradi. Odsustvo svakog straha nije pokazatelj duševnog zdravlja, već činjenice da je ono što nas tišti duboko potisnuto i negirano.

Vežba "Šta bi bilo kad bi bilo"

Uradite mentalne eksperimente u osami tipa "Šta bi bilo kad bi bilo?", "Šta bih uradio da se dogodi ono čega se plaše oni koje volim?", "Šta bih sve mogao da uradim?"

- Strah od nepoznatog i neočekivanog je prilično uobičajen i normalan za većinu nas, bez obzira na to da li sebe predstavljamo i definišemo kao "vitezove bez straha i mane". Ako nam je neprijatno da pred drugima ispoljimo sopstvene slabosti, a strah često definišemo kao manifestaciju vlastite "nemoći", nije na odmet da porazgovaramo sa sobom i preispitamo šta bismo i kako uradili, dok se ne izborimo sa situacijom koja nas najviše plaši -napominje naša sagovornica.

možemo da uradimo više nego što nam se čini
možemo da uradimo više nego što nam se čini foto: Shutterstock

Koliko god da se nečega plašimo, možemo da uradimo više nego što nam se čini kad sebi dozvolimo da nas strah preplavi.

Sada i ovde

Zapitajte se šta sve možete da uradite u svom životu, a da to bude baš sada i ovde.

- Prošlost i budućnost nisu u našoj nadležnosti, ali ovaj životni trenutak jeste. U strahu se često prisećamo šta nam se dogodilo ili je moglo da se dogodi u prošlosti, sa zaključkom "Nisam uspeo da se izborim". Umesto da prošlost dozivamo kako bismo našli opravdanje za inertnost i pasivnost u sadašnjosti, dobro je da sebi kažemo "Uh, hvala Bogu da je ispalo tako kako jeste. Sad znam šta može da se dogodi i imam sve što treba da se s tim izborim i pobedim sebe" - sugeriše psiholog.

Što se strahovanja od budućnosti, poželjno je da sebe zaustavimo u poražavajućim i negativnim fantazijama mogućeg ishoda našeg straha.

- Nema te situacije sa kojom ne možemo da se izborimo, samo ako verujemo u sopstvene snage, umesto da ih sistematski ruiniramo. U najkritičnijim životnim okolnostima ljudi koji priznaju svoj strah, umeju da se sa njim suoče, ali i da "prizovu" sopstvene odbrambene snage, uspevaju da, recimo posle otkaza, svoj život preusmere na drugi nivo i obogate se u svakom smislu, i finansijski i emotivno - poručuje Aleksandara Janković.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track