Srbija primenjuje stereo EEG za tešku epilepsiju: Neurolog ističe preciznost u lociranju žarišta
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborSavremena metoda, stereo EEG koja se već godinu dana primenjuje u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), predstavlja veliki iskorak za srpsko zdravstvo i dijagnostiku kod pacijenata sa teškim oblicima epilepsije, kojima lekovi ne mogu da kontrolišu napade, izjavio je danas neurolog Klinike za neurologiju UKCS prof.dr Aleksandar Ristić.
Reč je o najsavremenijoj proceduri ugradnje elektroda u mozak koja lekarima omogućava da precizno lociraju i potom bezbedno operišu epileptogeno žarište kod pacijenata otpornih na lekove.
- To je zajednička metoda koju upražnjava Klinika za neurologiju i Klinika za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Radi se o metodi koja je namenjena pacijentima sa epilepsijom, i to onim pacijentima kod kojih je lečenje lekovima neuspešno ili slabo uspešno.
Oni se zovu farmakorezistentni i kod njih zaista postoji jaka tvrdokornost lečenju lekovima. Kod takvih pacijenata hirurško lečenje je jedna veoma moguća alternativa, i što je još važnije, ona ne samo što je moguća, nego je veoma često i uspešna, rekao je Ristić za Tanjug.
Dodao je da obe klinike unazad 16 ili 17 godina imaju program operativnog lečenja pacijenata sa epilepsijom i istakao da je do sada uspešno operisano više od 250 pacijenata.
Elektrode se ugrađuju direktno u mozak
- Ono što je novo, što smo počeli u septembru prošle godine i danas nastavljamo do danas punim kapacitetom i odličnom dinamikom, jeste da su se pojavile elektrode koje se mogu ugraditi direktno u mozak. Te elektrode se ugrađuju operativno, u pitanju je dijagnostička procedura - naglasio je Ristić.
Te elektrode su tanke, imaju manje od jednog milimetra prečnika i one treba da stignu u određene delove mozga za koje se sumnja da izazivaju epilepsiju.
- Ukoliko to dokažemo na tim elektrodama, te pacijente podvrgavamo operativnom lečenju - objasnio je neurolog.
Dodao je da je ta metoda veoma rasprostranjena u svetu i radi se isključivo u visokodiferenciranim centrima za epilepsiju.
- Dakle, privilegija je onih koji jako dugo rade sa hirurškim lečenjem epilepsije, ali razume se i privilegija za jedan zdravstveni sistem kao što je naš - rekao je Ristić.
Do sada se dijagnostika u Srbiji oslanjala na prvu fazu ‒ snimanje epileptičnih napada postavljanjem elektroda na poglavinu (skalp).
Nova metoda preciznije otkriva mesto napada
Dok je ta metoda uspešna kod dela pacijenata, kod onih sa kompleksnijim oblicima epilepsije ona nije davala dovoljno precizne podatke za bezbednu operaciju.
Nova metoda omogućava snimanje moždane aktivnosti direktno iz unutrašnjosti mozga putem elektroda.
- Procedura je takva da se na Neurohirurškoj klinici dobro pripremi putanja svih tih elektroda. Te elektrode kada se ugrade u mozak, one moraju da zaobiđu krvne sudove i da stignu do onih mesta koja mi hoćemo da evaluiramo, koje hoćemo da eksploatišemo, gde hoćemo da vidimo šta se dešava - kaže Ristić.
Prema njegovim rečima, procedura postavljanja elektroda u operacionoj sali traje nekoliko sati.
- Potom se pacijent upućuje na Kliniku za neurologiju gde postoji uređaj na koji mi te elektrode sa kontaktima priključimo. To je obično preko 120 kontakata, preko 120 mesta u mozgu odakle se snima. Čekamo ponovo da se snime napadi, ali ovaj put sa jednom drugačijom vizurom, vizurom iz mozga, ne sa poglavine, nego iz mozga - objašnjava Ristić.
Dijagnostika traje između 7 i 15 dana, tokom kojih se čeka pojava napada radi preciznog lociranja žarišta.
Odluke o daljem lečenju donose se konzilijarno, a proces uključuje celokupan tim specijalista: neurologe i neurohirurge, neuroradiologe i neuropsihologe, specijaliste nuklearne medicine i psihijatre i EEG tehničare koji neprekidno prate stanje pacijenta.
Iako ova procedura nije namenjena masovnoj populaciji, već specifičnoj i manjoj grupi pacijenata sa teškim oblicima epilepsije, njeno uvođenje predstavlja ogroman iskorak za domaću medicinu.
- Sa stanovišta zdravstvenog sistema, gledano u kontekstu javnog zdravlja, uvođenje nove metode je od manjeg značaja zato što se radi o određenoj manjoj grupi pacijenata. Ali sa stanovišta razvoja zdravstvenog sistema, značaj je ogroman. Kada god je zdravstveni sistem u stanju da generiše inovativan program takav kakav se viđa i na drugim mestima u svetu, to sigurno znači da je zdravstveni sistem na pravom putu - ocenio je Ristić.
Izvor: Politika.rs/Zdravlje.Kurir.rs