Epilepsija – sve što bi trebalo da znate: Napadi, okidači i pravi trenutak za pomoć
Napadi nastaju kada nervne ćelije u mozgu počnu da šalju nepravilne električne signale, što dovodi do kratkotrajnih poremećaja svesti, ponašanja, čula ili mišićne kontrole.
Iako epilepsija ne može potpuno da se izleči, veliki broj ljudi uspešno kontroliše bolest uz terapiju – procenjuje se da do 70 odsto obolelih može da živi bez napada uz odgovarajuće lečenje.
Epilepsija može da se javi u bilo kom životnom dobu, bez obzira na pol ili poreklo.
Epilepsija je četvrti najčešći neurološki poremećaj na svetu. Karakterišu je povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga koji se nazivaju epileptični napadi. Stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada zove se epilepsija, dok se epileptični napad može javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju.
Kako izgledaju epileptični napadi?
Epileptični napadi ne izgledaju uvek isto. Kod nekih osoba mogu biti blagi i kratkotrajni, dok kod drugih mogu uključivati izražene telesne simptome.
Najčešći znaci i simptomi napada uključuju:
- privremeni gubitak svesti ili „isključenje“
- nekontrolisane trzaje mišića ili ukočenost tela
- prazan pogled ili zagledanost u jednu tačku
- zbunjenost, otežan govor i razumevanje
- neobične senzacije, poput trnjenja, promena vida, sluha ili mirisa
- nagli osećaj straha, anksioznosti ili déjà vu
- ubrzan rad srca i disanja
Kod većine obolelih napadi se ponavljaju u sličnom obliku, sa istim ili sličnim simptomima.
Šta može da pokrene epileptični napad?
Kod velikog broja ljudi tačan uzrok epilepsije nije poznat, ali se zna da određeni faktori mogu da pokrenu napad.
Najčešći okidači su:
- stres i emocionalna napetost
- nedostatak sna ili poremećen ritam spavanja
- konzumiranje alkohola ili droga
- hormonske promene, uključujući menstrualni ciklus
- povišena telesna temperatura i infekcije
- treperava svetla ili jaki vizuelni nadražaji
- preskakanje obroka, dehidratacija
- propuštene doze terapije
Prepoznavanje ličnih okidača često pomaže u boljoj kontroli bolesti.
Udruženje Centar za obolele od epilepsije navodi da je epilepsija četvrti najčešći neurološki poremećaj, i da u Srbiji je oko 70.000 osoba obolelo od te bolesti, dok ih u svetu ima oko 50 miliona.
Kako se postavlja dijagnoza epilepsije?
Epilepsija se obično dijagnostikuje kada osoba ima dva ili više neobjašnjenih napada.
Lekar će uzeti detaljnu anamnezu, razgovarati sa pacijentom i osobama koje su prisustvovale napadu, a zatim može preporučiti:
- EEG – snimanje električne aktivnosti mozga
- magnetnu rezonancu (MRI) – radi otkrivanja promena u mozgu
- dodatne analize kako bi se isključili drugi uzroci simptoma
Kako se epilepsija leči?
Osnov terapije čine lekovi protiv epileptičnih napada, koji kod većine pacijenata značajno smanjuju učestalost napada ili ih u potpunosti sprečavaju.
Ako lekovi nisu dovoljni, u određenim slučajevima mogu se razmatrati:
- posebni režimi ishrane, poput ketogene dijete
- hirurško lečenje
- medicinski uređaji koji pomažu u kontroli napada
Izbor terapije je individualan i zavisi od tipa epilepsije, uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Kada je važno potražiti lekarsku pomoć?
- ako se epileptični napad javi prvi put
- ako postoje epizode gubitka svesti ili neobjašnjivih „isključenja“
- ako se napadi ponavljaju ili menjaju karakter
Hitna medicinska pomoć je neophodna ako napad traje duže od pet minuta ili se napadi ponavljaju bez oporavka između.
Život sa epilepsijom
Uz redovnu terapiju i zdrav način života, mnoge osobe sa epilepsijom mogu da vode aktivan i kvalitetan život. Dovoljno sna, kontrola stresa, izbegavanje poznatih okidača i redovne kontrole kod lekara ključni su za dugoročnu kontrolu bolesti.
Izvor: my.clevelandclinic.org/zdravlje.kurir.rs
Međunarodni dan podizanja svesti o epilepsiji: U Srbiji oko 70.000 ljudi ima ovu dijagnozu, a ovo su njeni najčešći simptomi
