Od demencije Levijevih tela bolovali su Patrik Stjuart i Robin Vilijams: Simptomi po kojima se razlikuje od Alchajmera
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborBritanski glumac Patrik Stjuart, legendarni kapetan Žan-Lik Pikar iz „Zvezdanih staza“, preminuo je pre dva dana u 86. godini, nakon borbe sa Alchajmerovom bolešću i demencijom sa Levijevim telima. Od ove neurodegenerativne bolesti bolovao je i glumac Robin Vilijams, kod kojeg je dijagnoza potvrđena tek nakon smrti.
Demencija sa Levijevim telima druga je najčešća neurodegenerativna demencija, posle Alchajmerove bolesti. Nastaje usled abnormalnog nakupljanja proteina alfa-sinukleina u nervnim ćelijama, što narušava funkcije mozga odgovorne za mišljenje, pokrete, ponašanje i san.
Simptomi koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti
Dok se Alchajmerova bolest najčešće prvo ispoljava zaboravnošću, kod demencije sa Levijevim telima pamćenje u početku može biti relativno očuvano. Umesto toga, javljaju se problemi sa pažnjom, snalaženjem u prostoru i organizovanjem svakodnevnih aktivnosti.
Posebno su karakteristične izražene oscilacije budnosti i koncentracije. Osoba u jednom trenutku normalno razgovara, a nekoliko sati kasnije deluje zbunjeno ili odsutno. Česte su i vizuelne halucinacije, poput viđanja ljudi ili životinja koji nisu prisutni.
Bolest često prate ukočenost mišića, usporeni pokreti i nestabilan hod, slični simptomima Parkinsonove bolesti. Jedan od ranih znakova jeste poremećaj REM faze sna, kada osoba tokom sanjanja viče, udara rukama ili nogama i fizički reaguje na sadržaj snova.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ne postoji jedan test kojim se bolest pouzdano potvrđuje. Neurolog procenjuje kognitivne funkcije, pokrete i karakteristične promene budnosti, dok neuropsihološko testiranje pomaže u razlikovanju od drugih demencija.
Magnetna rezonanca koristi se prvenstveno za isključivanje drugih uzroka tegoba, a u određenim slučajevima rade se DaTSCAN, koji procenjuje dopaminsku aktivnost u mozgu, i polisomnografija radi potvrđivanja poremećaja REM faze sna.
Koje terapije se primenjuju?
Terapija koja zaustavlja napredovanje bolesti zasad ne postoji, ali pojedini lekovi ublažavaju simptome. Inhibitori holinesteraze, poput rivastigmina i donepezila, koriste se za poboljšanje pažnje, mišljenja i svakodnevnog funkcionisanja, a kod nekih pacijenata smanjuju i halucinacije.
Za izraženu ukočenost i usporenost pokreta primenjuje se levodopa, uz oprez jer može pogoršati psihotične simptome. Posebno je važno izbegavati rutinsku primenu antipsihotika, naročito haloperidola, pošto pacijenti mogu razviti teške reakcije, uključujući izrazitu ukočenost, konfuziju i poremećaje svesti.
Izvor: Clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs