Studija se zasniva na prethodnim istraživanjima u kojima su autori primetili da kokosovo ulje izaziva centralni i periferni upalni odgovor, povećanje telesne težine, veći procenat masti, smanjenu potrošnju energije i anksiozno ponašanje kod miševa, što ukazuje na sistemsku neravnotežu. Ni najnovija studija nema lepše vesti kada se radi o uticaju kokosovog ulja na zdravlje.
Prema novoj studiji, male doze kokosovog ulja koje su dodavane u ishranu miševa tokom osam nedelja dovele su do promena u njihovom metabolizmu i doprinele razvojugojaznostii pojavi povezanih pratećih bolesti prenosi Medical News Today.
Kokosovo ulje je poremetilo sposobnost miševa da pravilno koriste leptin i insulin, dva hormona važna za regulisanje potrošnje energije, gladi i načina na koji telo podnosi masti i šećere.
Nalazi podržavaju hipotezu da ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama može dovesti do otpornosti na leptin. U isto vreme kako se razvija otpornost na leptin, tkivo za skladištenje masti u telu, poznato kao belo masno tkivo, takođe postaje manje osetljivo na leptin.
60 miševa u trenutnoj studiji podeljeno je u tri grupe koje su primale tečni dodatak. Jedna grupa, kontrolna grupa, dobija vodu, jedna 100 mikrolitara komercijalnog ekstra devičanskog kokosovog ulja, a jedna 300 mikrolitara istog.
Dnevne doze kokosovog ulja bile su kalorijski slične onome što bi iznosilo oko 13 grama zasićenih masti ili 5% kalorija zasićenih masti za zdravu odraslu osobu.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Functional Foods.
Kako kokosovo ulje utiče na organizam?
Istraživači su otkrili da kokosovo ulje izaziva stres u endoplazmatskom retikulumu. Ovo je oblast ćelije, rekao je dr. Vallace, gde se prave i obrađuju proteini.
- Studija kaže da bi kokosovo ulje moglo otežati telu da pravilno reaguje na važne hormone koji upravljaju glađu i upotrebom energije, barem kod miševa. Ovo bi potencijalno moglo da doprinese problemima kao što su gojaznost i otpornost na insulin, što je ključno pitanje kod dijabetesa - rekao je naučnik za ishranu dr. Tailor Vallace.
Registrovani dijetetičar Kristin Kirkpatrik citirala je studiju iz 2022. godine koja „zaključuje da je potrebno više studija na ljudima koje procenjuju kokosovo ulje, ali da su neke stvari koje treba uzeti u obzir su količina koja se konzumira i sama prerada ulja“.
Dr. Volasov zaključak iz studije je:
- Ne konzumirajte kokosovo ulje za poboljšanje zdravlja. To nije super hrana.
Šta je sa efektima kokosovog ulja na ljude?
Relevantnost nalaza studije za ljude nije potpuno jasna. Upitana o ovome, Kirkpatrik je rekla:
- Nemoguće je sa sigurnošću reći, međutim, studije otkrivaju da miševi i ljudi dele sličnu genetiku, tako da je to odličan prvi početak.
Volas je naveo biološke razlike, razlike u dozama, strogo kontrolisana eksperimentalna okruženja miševa kojima nedostaju varijable pronađene u ljudskoj studiji, genetsku uniformnost, jednostavnije sisteme glodara, razlike među vrstama glodara i etičke brige.
Dr. Volasdok je rekao da studije na glodarima mogu pružiti neprocenjive uvide i voditi dalje istraživanje ali se obično smatraju preliminarnim. Oni mogu istaći potencijalna područja zabrinutosti ili koristi koja zaslužuju dalje proučavanje kod ljudi.
On takođe navodi da je samo 37% studija na životinjama replicirano na ljudima, a 20% njih je pokazalo kontradiktorne rezultate.
Takođe, dodao da svi nalazi obično moraju biti potvrđeni kroz rigorozna, kontrolisana ispitivanja na ljudima pre nego što se donesu konačni zaključci.
Koja ulja su mogu zdravija od kokosovog?
- Kada se govori o dijetalnim uljima, najkorisnije studije se često nalaze u ekstra devičanskom maslinovom ulju, kao i u ulju avokada, susama, lanenog semena, oraha, itd., što sugeriše da bi potrošači trebalo da se fokusiraju na korišćenje ovih ulja više nego ulja koji sadrže zasićene ili trans masti - rekla je dr Kirkpatrik.
Među uobičajenim izvorima masti u ishrani, kokosovo ulje ima najveći procenat zasićenih masti.
Drugoplasirani su puter, palmino ulje, ulje palminih koštica i kakao puter. Iako popularan sastojak u kuhinjama, skraćivanje se sastoji od hidrogenizovanih biljnih ulja, rekao je dr. Vallace-a.
Za ljude sa srčanim oboljenjem ili oni koji su u opasnosti od njega, predlaže se da ne konzumiraju više od 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti. To je otprilike 13 grama na osnovu ishrane od 2.000 kalorija, a samo jedna kašika kokosovog ulja je blizu toj granici.
(kurir.rs/medicalnewstoday.com)