10 KORAKA KA BOLJEM RASPOLOŽENJU: Psiholog otkriva kako da pobedite JESENJU MELANHOLIJU
Čim jesen pokaže svoje pravo lice, raspoloženje počinje da nam pada. Retki su oni kojima sumorni jesenji dani ne prave melanholiju. Stručnjaci kažu da je u tim trenucima najvažnije da ne sedite skrštenih ruku, već da uradite sve što je u vašoj moći kako biste oterali sumorne misli.
Dunja Ilić, master psihologije predlaže kako da u melanoliji jeseni pronađemo vedrinu, uklonimo oblake u mislima i osetimo zrake sunca u raspoloženju.
Ovih 10 koraka morate preći:
1. Osluškujte svoje misli. Situacije nisu po sebi one zbog kojih se osećamo tužno, nego način na koji mislimo o njima.
2. Uhvatite tu misao i zapitajte se: koliko je ona zaista tačna? Uzimamo svoje misli kao apsolutno istinite i ne podvrgavamo ih ispitivanju a time dovodimo sebe u stanje neraspoloženosti.
3. Ne krivite sebe što se tako osećate. Nije prirodno da smo uvek srećni i raspoloženi.
4. Oprostite sebi ako tih dana niste ispunili sve što ste sebi zacrtali. Jesenje neraspoloženje podrazumeva pad motivacije i volje za stvarima koje nas inače ispunjavaju, ali je to stanje prolazno.
5. Koliko god se činilo teško, isplanirajte dan i ispunite ga aktivnostima, ali sa realnim očekivanjima o mogućnosti ispunjavanja tih obaveza.
6. Dozvolite sebi i da se osamite. Pre nego što pomislite da osećate jesenju melanholiju, zapitajte se da li vaša neraspoloženost ne dolazi usled promene vremena, nego zbog zamora i vremena sa ljudima koji vam oduzimaju energiju.
7. Vratite se na aktivnost koja vas je kao mlađe činila srećnim. Istraživanja su pokazala da omiljena hrana, sport, hobi, film koji smo voleli kao mlađi, imaju efekta na promenu našeg raspoloženja nabolje čak i u starijim uzrastima.
8. Fizička aktivnost prija. S obzirom na to da je raspoloženje uslovljeno hemijskim procesima u našem organizmu, aktivirajte dobre hormone jednom šetnjom ili trčanjem u parku.
9. Obratite se prijateljima. Podelite vaša razmišljanja. Nekad je i sama verbalizacija onoga što osećamo pola puta da se osećamo bolje. Trudite se da ne potiskujete neprijatne emocije nego razgovarajte o njima.
10. Ako neraspoloženje potraje i kod sebe primećujete značajan osećaj ravnodušnosti, gubitka volje za svakodnevnim aktivnostima, druženjima sa prijateljima, porodicom, porazgovarajte sa stručnim licem. Nemojte se ustručavati jer briga o mentalnom zdravlju je zdravlje.
(A.V./Kurir.rs)
