Francuski i švajcarski neuronaučnici i neurohirurzi dizajnirali su i testirali neuroprotezu za ispravljanje poremećaja hodanja povezanih sa Parkinsonovom bolešću.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine, naučnici opisuju proces razvoja uređaja koji su prvi put koristili za lečenje pacijenta sa Parkinsonovom bolešću, omogućavajući mu da hoda tečno, samouvereno i bez pada.
Poremećaji u hodu se javljaju kod oko 90% ljudi sa uznapredovalom Parkinsonovom bolešću i često se ne leče sa trenutno dostupnim tretmanima. Razvijanje novih strategija koje omogućavaju pacijentima da ponovo tečno hodaju, izbegavajući rizik od pada, prioritet je istraživačkih timova koji proučavaju ovu bolest dugi niz godina.
Obećavajući rezultati podstakli su naučnike da nastave sa istraživanjima
Ervan Bezarda, neuronaučnik iz Inserma, i njegov tim sa Instituta za neurodegenerativne bolesti (CNRS/Univerzitet u Bordou) takođe se fokusiraju na ove ciljeve, rade na razumevanju patogenih mehanizama iza Parkinsonove bolesti i razvijaju strategije za obnavljanje pokretljivosti kod različitih oboljenja.
Godine 2016, francusko-švajcarski tim je već objavio istraživanje u časopisu Nature koje pokazuje efikasnost interfejsa između mozga i kičme poznatog kao „neuroproteza“ – za obnavljanje funkcije udova paralizovanog nakon povrede kičmene moždine. Obećavajući rezultati podstakli su naučnike da nastave svoje napore, sugerišući blagotvorne efekte kod Parkinsonove bolesti sa sličnim uređajem prema francuskom istraživačkom institutu Inserm.
Izbegavanje pada i fenomena smrzavanja
U ovoj novoj studiji, tim je razvio sličnu neuroprotezu kako bi se pozabavio fenomenom padanja i smrzavanja (kada stopala ostaju "zalepljena" za tlo tokom hodanja) koja je ponekad povezana sa Parkinsonovom bolešću.
Za razliku od konvencionalnih tretmana za Parkinsonovu bolest, koji ciljaju na regione mozga koji su direktno pogođeni gubitkom neurona koji proizvode dopamin, ova neuroproteza cilja na region kičmene moždine koji je odgovoran za aktiviranje mišića nogu tokom hodanja, na koji se ne veruje da direktno utiče na bolest. Međutim, kičmena moždina je pod voljnom kontrolom motornog korteksa, čija je aktivnost modifikovana gubitkom dopaminergičkih neurona.
- Prethodni pokušaji stimulacije kičmene moždine bili su neuspešni jer su pružali opštu stimulaciju lokomotornih centara bez uzimanja u obzir fiziologije. U našem slučaju, stimulacija prekriva prirodno funkcionisanje neurona kičmene moždine da cilja, sa prostorno-vremenskom koordinacijom, različite mišićne grupe odgovorne za hodanje - dodali su Courtine i Bloč, kodirektori NeuroRestore, istraživačkog centra sa sedištem u Švajcarskoj.
Prvom pacijentu proteza je ugrađena pre dve godine
Prvi pacijent, šezdeset dvogodišnji Mark iz Bordoa, koji sa bolešću živi već tri decenije, operisan je pre dve godine i ugrađena mu je neuroproteza koja se sastoji od elektroda koje se postavljaju na predeo kičmenu moždinu i kontrolni hod i generator električnih impulsa koji se ugrađuje pod kožu abdomena. Zahvaljujući ciljanom programiranju stimulacije kičmene moždine koje se prilagođava njegovim pokretima u realnom vremenu, Mark je brzo video kako njegovi problemi u hodu polako nestaju.
Posle nekoliko nedelja rehabilitacije sa neuroprotezom, njegov hod se skoro normalizovao. Ova neuroproteza stoga otvara nove mogućnosti za lečenje poremećaja hoda od kojih pate mnogi ljudi sa Parkinsonovom bolešću. Međutim, u ovoj fazi, ovaj terapeutski koncept je pokazao svoju efikasnost samo kod jedne osobe, a implantat tek treba da bude optimizovan za široku upotrebu. Naučnici stoga rade na razvoju komercijalne verzije uređaja koja uključuje sve bitne karakteristike za optimalnu svakodnevnu upotrebu. Klinička ispitivanja na većem broju pacijenata takođe bi trebalo da počnu početkom sledeće godine, piše Inserm.
(kurir.rs/miss7zdrava.24sata.hr)