Šarlot Markl (81) je među najduže preživelim primaocima transplantacije bubrega na svetu. Njena transplantacija na klinici Mejo bila je pre više od 57 godina, 2. marta 1966. godine.
Ova operacija usledila nakon prve transplantacije bubrega na Klinici Mejo 25. novembra 1963. godine, što je bila prva Mejova transplantacija solidnog organa bilo koje vrste.
Šarlot Markl, iz Okonomovoka u Viskonsinu je najduže preživeli primalac transplantacije koja je urađena na klinici Mejo.
Šarlot ističe da su za njenu dogovečnost zaslužni njena porodica i lekari.
- Zahvaljujem svom mužu, mojoj porodici i lekarima koje sam imala. Bez njih mi ne bi bilo dobro kao što jeste - kaže ona.
Moja jedina opcija bila je transplantacija
Stalno umorna...
Tako se Šarlot osećala u mladosti.
Pre nego što je stigla da poseti svog lekara, počela je da ima konvulzije (stanje u kom se mišići veoma brzo grče i opuštaju). Njeni lekari nisu mogli da utvrde šta je problem, pa je prebačena na kliniku Mejo gde je na kraju dijagnostikovano nepovratno hronično otkazivanje bubrega.
Šarlot kreće na dijalize ali je imala poteškoća da dobro toleriše tretmane.
- Moja jedina opcija je bila transplantacija - kaže ona.
Šarlotin stariji brat donira joj bubreg
Dok je 1966. godine transplantacija bubrega bila retka, isto je bilo i sa transferom pacijenata avionom između medicinskih centara.
- Tada ništa od toga nije bilo uobičajeno - kaže Šarlot uz smeh.
Donorsko testiranje zdravih i pogodnih kandidata za identifikaciju odgovarajućeg tipa krvi i tkiva za primaoca transplantacije je takođe bilo u ranoj fazi 1960-ih. Jedan od petorice Šarlotine starije braće, Roland, identifikovan je kao njen kandidat za živog donatora.
Šarlot je drago što je medicina toliko napredovala i što zna da današnje pacijentkinje sa transplantacijom mogu razmišljati i o trudnoći, što njoj i njenom suprugu tada nisu savetovali.
Brat bi danas bio ponosan na mene
Šarlot je danas udovica, ali uživa u vremenu sa jedinim bratom i sestro Šeron.
Emocija joj se povlači kroz glas dok govori o starijem bratu Rolandu, koji je, godinama nakon što je donirao bubreg, preminuo čekajući transplantaciju srca.
- Moj brat bi bio veoma ponosan na mene - kaže ona.
(kurir.rs/newsnetwork.mayoclinic.org)