Decembar i januar su period koji je ispunjen praznicima, slavama i različitim vrstama proslava pa smo svakodnevno u iskušenju da preteramo sa hranom. Zbog toga možemo imati problem ne samo sa sistemom za varenje već i sa drugim organima.
Doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, savetuje kakoda ne preteramo sa hranom i na šta treba obratiti pažnju u ovom periodu slava, a potom i novogodišnjih i božićnih praznika.
- Pod izgovorom da u toku dana imaju jednu, čak i više slava, mnogi predhodno ne jedu i onda nije lako postaviti granice. U definiciji zadovoljavajućeg tj. normalnog unosa hrane najpre moramo da istaknemo značaj procesa mastikacije (žvakanja). U jednom normalnom, prosečnom obroku, trebalo bi da čin žvakanja ponovimo barem 20 puta. Kada sažvaćemo hranu koju unesemo i progutamo je, toj hrani je potrebno oko 10 sekundi da uđe u želudac. Hrana tada pokreće tzv.peristaltički talas u jednjaku – nateraće ga da se grči i da otvori donji ezofagealni sfinkter (stezač jednjaka), koji će dozvoliti da hrana bez ometanja prođe u želudac, Ako govorimo o jednoj umerenoj količini hrane koja je spremna za normalnu apsorpciju, ona bi trebalo da se od strane želuca „progura“ u dvanaestopalačno, pa dalje u tanko crevo - kaže dr Obradović.
Hrana kroz želudac treba da prođe za najviše dva sata
Ključni proces se, ističe doktorka, odvija u želucu u kome hrana ne bi trebalo da se zadrži duže od dva sata, uz najviše odstupanje od 30 minuta.
- U tom periodu želudac mora da pokrene, stručno rečeno, migratorne motorne komplekse, tj. svoju peristaltiku (grčenje mišića koji će hranu poslati do dvanaestopalačnog creva).
Previše hrane dovodi do nadimanja, osećaja težine i bola u želucu
Prilikom unosa veće količine hrane a naročito kako starimo, ako smo umorniji ili inače nismo dovoljno fizički aktivni, ovi mišići gude svoju funkciju i dolazi do nadimanja, pritiskanja pa čak i bola, napominje doktorka Obradović.
- Umesto da unesena hrana posle dva sata napusti želudac, ona tu stoji i od dužeg zadržavanja se raspada, proizvodi gasove koji idu u najvišu tačku – iza rebara. Upravo zbog toga dolazi do onog osećaja težine (kamena), pritiskanja, nadimanja, pa čak i bola, jer dolazi do rastezanja želuca, počinje podrigivanje, pošto se otvara spoj između želuca i jednjaka, a vazduh se uvek trudi da ide u najvišu tačku. Sve to traje dok se oslabljeni, pretovareni želudac nekako ne aktivira da progura hranu dalje.
Najugroženiji su kardiovaskularni bolesnici
Problemi zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane dešavaju se češće osobama koje imaju neke hronične zdravstvene tegobe ali mogu pogoditi i zdrave ljude.
-Teškoće zbog prejedanja i konzumiranja masne i jake hrane najčešće i najintenzivnije su kod hroničara, pre svega kod osoba sa obolelom ili odstranjenom žučnom kesom, kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i kardiovaskularnih bolesnika. Hrana na slavljima je slana, začinjena i iziskuje i veću količinu tečnosti - ističe doktorka.
Ako prečesto preterujemo sa hranom, problemi postaju mnogo dublji od teškog varenja.
- Prekomerno unošenje masne i začinjene hrane je velika opasnost u razvijanju nealkoholne bolesti jetre (masna jetra). Masnoća izaziva isti efekat u jetri kao i alkohol: dolazi do upale i pojave ožiljaka, a bolest može da se razvije za samo 6 nedelja. Posebno opasnom čini je to što ne daje nikakve simptome osim pojačanog umora ili osećaja nelagode u gornjem delu stomaka. Takođe, osećaj zadovoljstva usled konzumiranja ukusne hrane u velikim količinama nosi veoma opasan uticaj na mozak. Svaki sledeći put biće nam potrebno više hrane da se osećamo sitim i tako se ulazi u opasno "vrzino kolo" prejedanja - upozorava dr Obradović.
Uz masne obroke jedite više salata iz zimnice i povrća
Kako bismo imali dobro varenje i sačuvali zdravlje na duže staze, u ovom prazničnom periodu treba da se potrudimo da uz kaloričnu hranu jedemo više salata i povrća.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.