Iznenadni bol u grudima je simptom koji uznemiri svakoga i prvo pomislimo da je u pitanju srčani udar. Međutim, bol može biti i znak manje ozbiljnog stanja kao što je gorušica, ali problem je što je ponekada veoma teško napraviti razliku.

Gastrointestalni problemi kao što su grčevi mišića u jednjaku, čirevi, napad žučne kese ili pankreatitis mogu da izazovu bol u grudima i druge simptome slične znacima srčanog udara ili angine pektoris. Ovaj tip bola uzrokovan je smanjenim dotokom krvi u srce a pacijenti ga opisuju kao osećaj prisustva velikog tereta na grudima.

Zabuna u tumačenju simptoma nastaje jer nervi u stomaku i srcu ne signaliziraju jasno mozgu odakle bol potiče. Dr Stiven Kopecki, kardiolog na klinici Majo u Ročesteru, objašnjava zbog čega je nekada teško razlikovati ove bolove:

- Ukoliko bi osobu udarili čekićem recimo u mali prst na ruci, ona bi mogla tačno i bez problema da identifikuje koji prst je povređen. Međutim, kod bola u srcu, plućima, pankreasu, želucu i jedanjaku, često je teško napraviti razliku odakle on zapravo dolazi pa ga pacijent reguistruje samo kao bol u grudima.

Dr Kopecki dodaje da ovo često otežava postavljanje dijagnoze:

- Polovina pacijenata koji imaju srčani udar, nema tako očigledne simptome i stoga ne traže medicinsku pomoć.

Simptomi koji ukazuju na srčani udar

Ukoliko osećate stezanje, peckanje i pritisak u grudima, problem je verovatno povezan sa srcem. Ovaj bol često se pogoršava tokom fizičkog napora ili pod teškim emocionalnim stresom. Nekada se može proširiti i na vrat, vilicu, ruke i leđa, a često ga prate znojenje, nesanica, mučnina, otežano disanje i nepravilan puls.

Važno je istaći da je, ukoliko postoje i drugi faktori rizika kao što je gojaznost, dijabetes, povišeni holesterol, konzumiranje cigareta i porodična istorija srčanih oboljenja, veća verovatnoća da je bol povezan sa srčanim smetnjama.

Životna dob takođe igra važnu ulogu - srčana oboljenja češća su kod muškaraca starijih od 45 godina i žena iznad 55 godina.

Dr Mirna Aleksander Nikens, lekar na Džekson Kardiologdžiju, u izjavi za magazin Health istakla je da angina traje obično pet do deset minuta pre nego što se umiri, srčani udar će biti nešto duži, dok napad gorušice može trajati i satima.

gorusica-profimedia.jpg
Profimedia 
Ukoliko je bol povezan sa digestivnim problemima, često je oštriji foto: Profimedia

Bol nakon konzumiranja određene hrane

Ukoliko je bol povezan sa digestivnim problemima, često je oštriji i može biti pojačan nakon konzumiranja masnog ili začinjenog obroka. Bol će se pogoršati kada ležite ili se savijate. U tim situacijama kiselina iz želuca može doći do jednjaka i ostaviti kiseli ukus u ustima.

Međutim, ovde postoje i izuzeci, upozorava Džulijus M.Gardin, predsednik odeljenja interne medicine na Univerzitetu Hakensak, Medicinski centar u Hakensaku:

- Pojedini pacijenti dobiju anginu upravo nakon obilnog obroka jer se protok krvi preusmerava iz srca radi varenja. Zbog placebo efekta, ljudi koji imaju srčani udar nekada pogrešno protumače da je u pitanju gorušica, pa se nakon uzimanja medikamenata koji regulišu varenje osećaju bolje.

Kod starijih ljudi mogu se javiti i neobični simptomi srčanog udara, češće nego kod mlađih, kao što su mučnina, iscrpljenost i osećaj umora, kao i nedostatak daha.

Kod nejasnih simptoma, obratite se lekaru

Ukoliko ne možete da protumačite simptome koje osećate, bez odlaganja se obratite lekaru. Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak stručnjaku su stezanje u grudima, znojenje, slabost i bledilo.

S druge strane, kada osećate blage simtome koji prolaze kada ste u stanju mirovanja, najčešće nije neophodno da odmah odete lekaru, ali svakako, isplanirajte pregled što je pre moguće. Vaš lekar vas može poslati na dodatne preglede i analize krvi kako bi utvrdio da li ste imali srčani udar ili druge srčane probleme.

Pacijentima koji su u većem riziku od srčanih oboljenja, savetuju se redovni, godišnji pregledi čak i ukoliko ne osećaju nikakve smetnje i bolove. Pacijenti koji pored toga imaju dijabetes ili hipertenziju, koji uvećavaju rizik od srčanog udara, savetuju se i češće kontrolne posete.

Ako sumnjate na srčani udar žvaćite aspirin

Ukoliko osetite jak bol a niste sigurni šta je njegov uzrok, dr Gardin savetuje žvakanje aspirina i traženje hitne lekarske pomoći. Važan je i izuzetak od ovog pravila, a odnosi se na pacijente koji imaju čir na želucu, pošto aspirin u njihovom slučaju može da dovede do krvarenja čira.

Ako je ipak u pitanju srčani udar i reaguje se brzo, u roku od 90 minuta od prvog simptoma, oštećenje srčanog mišića može biti svedeno na minimum – zaključuje dr Gardin.

kurir.rs/health.com