KAKO POMOĆI RANI DA BRŽE ZARASTE? Kod pojave INFEKCIJE I UPALE neophodna je intervencija lekara

Shutterstock

Ogrebotine, poderotine, posekotine i ubode su rane koje često nastaju na koži i koje, bez obzira na njihovu veličinu, treba pravilno tretirati. Da bi se sprečila infekcija, ranu treba što pre očistiti i potom dezinfikovati, a u slučaju većeg krvarenja i kontaminacije rane ili ujeda životinja, treba potražiti pomoć lekara.

Ponekad i najmanja rana, na primer zanoktica, žulj koji pukne ili izgreban ubod insekta, može biti veoma neprijatna ako se inficira, odnosno ako bakterije prodru u unutrašnji sloj kože.

Simptomi infekcije i upale su:

  • crvenilo
  • otok
  • toplina na dodir povređene kože i
  • bol koji može biti pulsirajući, pekući ili tup

Pravilno čišćenje rane

Da bi se sprečila infekcija rane i omogućilo njeno što brže zarastanje, ranu uvek prvo treba dobro očistiti, najbolje čistom, hladnom, tekućom vodom. Ako rana samo blago krvari, nemojte se plašiti da pustite malo krvi i krvi da poteče, jer će to očistiti samu ranu.

Dezinfekcija

Zatim je treba dobro dezinfikovati, sprejom ili dezinfekcionim sredstvom u prahu, koje treba obilno naneti na samu ranu i kožu oko nje. Današnja sredstva za dezinfekciju ne peckaju i većina se može primeniti na koži i sluzokoži odraslih i dece.

Antibiotska krema za kožu

Kada se dezinfekciono sredstvo dobro osuši, na ranu se može naneti antibiotski krem bez recepta kako bi se sprečila dalja infekcija ili upala.

Shutterstock 
Male rane zaštitite flasterom i pazite da se ne pokvasefoto: Shutterstock

Kada staviti flaster?

Male rane se mogu zaštititi flasterom, ali treba paziti da se rana ne pokvasi, jer se time produžava prirodni tok zarastanja. Stoga, ukoliko se ne bavite bilo kakvom aktivnošću tokom koje možete dodatno produbiti ili inficirati ranu, najbolje je da je ničim ne pokrivate, već da ranu ostavite izloženu vazduhu, ali tokom bilo kakve aktivnosti, onoliko dugo koliko je potrebno, treba je pokriti.

Jako krvarenje

Ako rana obilno krvari, krvarenje treba zaustaviti pritiskanjem sterilne gaze ili obloge, a nakon prestanka krvarenja ranu takođe oprati i potom dobro dezinfikovati.

Tako veću ranu treba držati prekrivenu sterilnom gazom dan ili dva dok se na njenoj površini ne stvori tvrda krasta. Nakon toga, treba je ostaviti nepokrivenu, jer to omogućava brže zarastanje.

Obavezno se obratite svom lekaru:

  • ako rana obilno krvari, ne prestaje da krvari ili je veoma duboka ili široka
  • ako je jako prljava, zagađena ili je u rani ostao komad stakla, šljunka ili drveta
  • kada je rana posledica ujeda životinje ili čoveka
  • kada je rana veća ili veoma prljava, a osoba nije primila vakcinu protiv tetanusa (anti-tetanus) u poslednjih 10 godina
  • ako je rana veća, a povređeni je dijabetičar, boluje od autoimune bolesti, imao je transplantaciju organa ili nedavnu veliku operaciju ili hospitalizaciju
  • ako se rana upali, zagnoji, topla je na dodir i izaziva bol

Prenela: O.M.

(izvor: adiva.hr/kurir.rs)