Dolaskom sunčanog vemena svi ćemo više biti izloženju UV zračenju pa je potrebno da obratio dodatu pažnju na mladeže i promene na koži. Razgovarali smo sa prof. dr Lidijom Kandolf Sekulović, specijalistom dermatovenerologije i supspecijalistom onkologije sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu o promenana na mladežima koji su alarm za odlazak lekaru.
Kao prvi korak u prevenciji melanoma, prof. dr Sekulović ističe redovni samopregled kože.
- Da bi se rano otkrio rak kože važno je da prvo obratimo pažnju na svoju kožu i da je na svakih par meseci pregledamo od glave do pete, uključujući I leđa koja treba da pogledamo u ogledalu ili uz pomoć članova porodice, i da vidimo da li se na koži pojavilo nešto novo čega nije bilo tu, nešto to je neobično, kao i na sve druge promene koje imamo na koži, na nešto što raste i menja se tokom vremena - kaže prof. dr Kandolf Sekulović i dodaje:
Čak iako se indikuje hiruško uklanjanje promene, to Ii dalje ne znači uvek da će to biti rak kože, objašnjava ona.
- Mi sa dermoskopom možemo da proverimo da li je nešto potrebno da se proveri histopatološki ili ne.
Mladeže ne treba spaljivati
Profesorka objašnjava da mladeži mogu da se uklanjaju i iz estetskih i funkcionalnih razloga, ali je veoma važno da se ne spaljuju raznim metodama, tečnim azotom, radiotalasima, laserima i slično, nego da se iseku i pošalju na histopatološku analizu kako bi se proverilo da li je sve bilo u redu sa tim mladežom.
- S druge strane, imamo i dosta drugih promena na koži: bradavice, seboroični fibromi, meki angiomi i tako dalje, koji nekome mogu izledati ružno na koži pa da zbog toga žele da ih uklone i takve promene mogu da se rade na ove načine koje sam pomenula, dakle: radiotalasi, laser, tečni azot i slično. Tu nije potrebna histopatološka analiza, ali za razlikovnje te dve vrste promena važno je da se uradi dermoskopija da bi se znalo šta i na koji način može da se ukloni.
Samo 5 minuta na suncu dovoljno je za optimalnu količuni vitamina D
Prof. dr Sekulović napominje da rak kože nije nešto sto se dešava nekom drugom. Melnom je rak kože drugi po učestalosti kod mlađih od 29 godina.
- Faktor rizika na koji mi možemo da utičemo je zapravo izlaganje UV zračenju. Naravno da će melanom biti češći u porodicama gde je bilo melanoma i na to ne možemo da utičemo. Ali ono na šta možemo da utičemo jeste da se ne izlažemo nepotrebno suncu a to znači da ne pokušavamo da pocrnimo, kako na suncu, tako i u solarijumu. Boja kože svakoga od nas je nastala zato što nam je potrebno da sintetišemo vitam D s jedne strane, a sa druge strane potreban nam je melanin da bismo zaštitili genetski materijal naše kože od štetnog, prekomernog UV zračenja - objašnjava ona.
Kada pokušavamo da pocrnimo, mi vitamin D možemo da sintetišemo tokom pet minuta a posle toga svako izlaganje ima samo štetan efekat i nije nam potrebno da previmo taj ten koji nije naš prirodan.
- Dakle, najvažnije je da održavamo naš ten, naš prirodan izgled, bez nepotrbnog tamnjenja jer ćemo na taj način smanjti rizik ne smao od raka kože negó i od ranog stvaranja bora, mrlja na koži i rznih drugih, benignih izraštaja koji mogu loše da izgldaju već posle 30. godine - zaključuje prof. dr Sekulović.
Olivera Marković/kurir.rs