Nova studija predviđa da će globalne stope fertiliteta, koje su opadale u svim zemljama od 1950. godine, nastaviti da opadaju do kraja veka, što će rezultirati dubokim demografskim pomakom.
Stopa fertiliteta je prosečan broj dece koju žena rodi tokom njenog života. Globalno, taj broj je pao sa 4,84 u 1950. na 2,23 u 2021. i nastaviće da pada na 1,59 do 2100. godine, prema novoj analizi, koja je zasnovana na istraživanju Globalnog tereta bolesti, povreda i faktora rizika iz 2021. koji vodi Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) na Univerzitetu u Vašingtonu.
Studija je objavljena u sredu u časopisu Lancet.
- Ono što sada doživljavamo, a doživljavamo decenijama, je nešto što do sada nismo videli u ljudskoj istoriji, a to je velika, međunacionalna, međukulturna promena ka preferiranju i posedovanju manjih porodica - rekao je dr Dženifer D. Sjuba, demograf i autor knjige „8 milijardi i brojanje: kako seks, smrt i migracije oblikuju naš svet" - koja nije bila uključena u novo istraživanje.
Zemljama je potrebna ukupna stopa fertiliteta od 2,1 deteta po ženi
Doktor Kristofer Marej, autor studije i direktor IHME, rekao je da postoji mnogo razloga za ovu smenu, uključujući veće mogućnosti za žene u obrazovanju i zapošljavanju i bolji pristup uslugama kontracepcije i reproduktivnog zdravlja.
Doktor Gitau Mburu, naučnik iz Odeljenja za seksualno i reproduktivno zdravlje i istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koji je napisao komentar koji je objavljen uz studiju, rekao je u mejlu CNN-u da ekonomski faktori kao što su direktni troškovi podizanja dece, percipirani rizik od smrti dece i promena vrednosti rodne ravnopravnosti i samoispunjenja su sve sile koje mogu doprineti opadanju stope fertiliteta. Relativni doprinos ovih faktora varira tokom vremena i od zemlje do zemlje, dodao je on.
Nova analiza procenjuje da je 46 % zemalja imalo stopu fertiliteta ispod nivoa zamene u 2021. Taj broj će se povećati na 97 % do 2100. godine, što znači da će stanovništvo skoro svih zemalja sveta opadati do kraja veka.
Bez obzira na tačno vreme najveće svetske populacije, ona će verovatno početi da opada u drugoj polovini veka, rekao je Sciubba, sa dramatičnim geopolitičkim, ekonomskim i društvenim posledicama.
Demografski podeljen svet
Iako stope fertiliteta opadaju u svim zemljama, stopa pada je neujednačena, stvarajući pomak u distribuciji živorođene dece širom sveta, navodi se u analizi.
Ova promena u distribuciji živorođene dece stvoriće „demografski podeljen svet“ gde se zemlje sa visokim dohotkom suočavaju sa posledicama starenja stanovništva i opadanja radne snage, dok regioni sa niskim prihodima održavaju visoku stopu nataliteta koja opterećuje postojeće resurse, navodi se u analizi.
- Važan doprinos studije je da se istakne demografski kontrast između najbogatijih zemalja (sa veoma niskim fertilitetom) i najsiromašnijih zemalja (sa još uvek visokim natalitetom) - rekla je dr Tereza Kastro Martin, profesorka na Institutu za ekonomiju, geografiju i Demografija španskog Nacionalnog istraživačkog saveta, koji nije bio uključen u novo istraživanje, navodi se u saopštenju Naučnog medija centra i dodala:
- Globalno, rađanje će biti sve više koncentrisano u oblastima sveta koje su najosjetljivije na klimatske promene, oskudicu resursa, političku nestabilnost, siromaštvo i smrtnost novorođenčadi.
Prenela: O.M.
(izvor: edition.cnn.com/kurir.rs)