Rezultati najnovijeg naučnog istrazivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji ukazuju na to da tokom generacija ljudski mozak postaje sve veći, piše naučni portal JAMA Neurolodži.
Proučavanjem ispitanika u toj studiji zaključeno je da ljudi rođeni sedamdesetih godina prošlog veka imaju skoro sedam odsto veći mozak i 15 odsto veću moždanu površinu nego osobe rođene tridesetih godina.
Iako razlozi za takve promene nisu jasni, istraživači veruju da povećanje veličine mozga doprinosi poboljšanju opšteg zdravlja i značajno smanjuje rizik bolesti demencije u poznijoj dobi života.
- Po svemu sudeći dekada u kojoj je neko rođen utiče na veličinu mozga kao i dugoročno zdravlje ovog važnog organa - rekao je jedan od učesnika istraživanja profesor Čarls DeKarli.
Presudna uloga genetike
Genetika ima presudnu ulogu u formiranju i veličini čovečjeg mozga, ali dobijeni podaci ukazuju da spoljni faktori kao što su socijalni, kulturološki i obrazovni imaju značajan uticaj na razvoj tog organa i njegovu zapreminu, naglasio je DeKarli.
Istraživanje, koje je rezultat dugogodišnjih studija u toj oblasti, tokom kojih je korišcena tehnika magnetne rezonantne tomografije (MRI), otpočelo je 1948. godine u američkom gradu Framingtonu kada je u tom programu učestvovalo 5.200 žena i muškaraca starosti između 30 i 62 godine.
To istraživanje traje već 75 godina i danas uključuje i učesnike druge i treće generacije ispitanika.
Proces uvećavanja je konstantan iz decenije u deceniju
Dobijeni rezultati nedvosmisleno pokazuju da su se kod osoba rođenih sedamdesetih godina prošlog veka, u odnosu na one rođene četiri do pet dekada ranije, dogodile promene, odnoso da su uvećane pojedine moždane regije.
Proces uvećavanja je postojan i dešava se sporo, ali konstantno iz decenije u deceniju.
U istom periodu zabeleženo je i povećanje prosečne moždane površine sa 2.056 na 2.104 kvadratnih centimetara.
Takve promene veličine i zapremine mozga povezuju se i sa postepenim smanjenjem broja slučajeva Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije među starijima.
Predhodne studije su pokazale da se u Sjedinjenim Americkim Drzavama, uprkos povećanju stanovništva, pa samim tim i broja starijih osoba, od sedamdesetih godina prošlog veka broj obolelih od bolesti demencije smanjuje za oko 20 procenata nakon isteka svake dekade, napomenuo je DeKarli.
Prenela: O.M.