Alergija na lekove je neuobičajena reakcija imunog sistema na lek, a potencijalni alergen može biti bilo koja supstanca koja je zvanično lek ili suplement. Najčešći znakovi i simptomi ove alergije su osip, svrab i temperatura, a dr Dragan Miljković, specijalista opšte medicine otkriva na koje smo lekove najčešće alergični.
Lekovi mogu da ublaže tegobe koje nas trenutno muče, ali često se dešava da izazovu i potpuno nove zdravstvene probleme. Među prvima na listi su alergije.
– Kod osoba sklonim alergijama imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela protiv njih. Kod osoba koje nisu alergične imunološki sistem priprvom kontaktu s alergenom, u ovom slučaju sa lekom, zapamti alergen kao materiju koja nije štetna i ne preduzima ništa pri ponovnim kontaktima s istom supstancom. Kod alergičnih osoba imunološki sistem burno reaguje kao da se radi o infekciji, i tako nastaju simptomi alergije – objašnjava dr Miljković.
Alergije se manifestuju na najrazličitije načine.
- Prava alergijska reakcija se lako prepoznaje. Počinje obično desetak minuta nakon uzimanja leka, a tipični simptomi su crveni pečati po licu i telu, svrab, otoci očiju, usana i jezika, gušenje, nadražajni kašalj, povraćanje, koji dovode do pada pritiska i gubitka svesti – objašnjava dr Miljković.
Najviše smo alergični na penicilin
Alergijska reakcija može da se javi na bilo koji lek, nekada kada ga uzimate prvi put, a nekad čak i ako ste taj isti lek ranije koristili.
- Najčešće alergijske reakcije su na antibiotike (peniciline, cefalosporine, karpapeneme), acetil-salicilnu kiselinu (aspirin i andol), nesteroidne antireumatike (diklofenak, brufen), sulfonamide, vakcine, na vitamin B1, baktrim, jod.... – kaže dr Miljković.
Način primene, trajanje lečenja, doza i učestalost primene leka utiču na pojavu alergije. Zanimljivo je da su kožne alergijske reakcije na lekove znatno češće kod žena, a osobe alergične na jedan lek imaju čak 15 puta veći rizik od alergije na još neki lek. Dobra vest je da se alergije na lekove prilično lako dokazuju.
- Osim anamneze i razgovora sa pacijentom, neophodno je uraditi i krvne analize. Povišena IgE antitela i prisustvo eozinofila u krvnoj slici dokazi su da je reč o alergiji.
Antihistaminik je obavezan
Lečenje najviše zavisi od vrste alergijske reakcije. Svaka sistemska reakcija, anafilaktički šok, zahteva hospitalizaciju i 24-časovno posmatranje.
- Ako se alergija manifestovala samo kožnim osipom, dovoljno je uzeti tableteantihistaminika ili kožu premazati određenim lekovitim kremama i mastima. Svaka jača alergijska reakcija na lek zahteva pregled lekara. Baš kao što spontano nastanu, alergije na lekove mogu isto tako i da prođu. S vremenom se imunološki sistem menja, pa je sasvim moguće da alergija prođe sama od sebe – kaže dr Miljković.