Smene kiše i sunca, nagla zahlađenja i otopljenja, velika vlažnost vazduha i promene atmosferskog pritiska po pravilu pune lekarske ordinacije.
Ovih dana se žalimo na bolove u kostima, mišićima i zglobovima, ubrzan rad srca, gušenje, vrtoglavicu, umor, malaksalost, kaže primarijus dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine iz Zavoda za urgentnu medicinu i upozorava na oprez, naročito na redovno uzimanje lekova, ali i na češće kontrole krvnog pritiska, jer nepovoljni klimatski uslovi mogu da uzrokuju i iznenadnu srčanu smrt.
Kad pritisak skače
Poslednjih decenija smo svedoci naglih klimatskih promena, oscilacije u temperaturi za 20 i više stepeni, kao i velikih promena atmosferskog pritiska, kada najviše trpi krvotok.
- Pad temperature deluje na suženje krvnih sudova što povećava krvni pritisak, dok na periferiji dolazi do bolova u nogama i nemogućnosti da osoba dugo hoda. Hladnoća ima veliki uticaj i na krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić, što može da bude uzrok pogoršanja koronarnih bolesti, poput angine pektoris, ili infarkta srca. Niže temperature ne pogoduju astmatičarima, dok visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha deluju na krvne sudove mozga, te mogu da budu uzrok šloga – objašnjava naša sagovornica.
Češće kontrole
Nagle promene vremena posebno pogađaju malu decu čiji se organizam još nije adaptirao na spoljašnje uslove, tinejdžere zbog hormonskih promena, trudnice, žene u klimaksu, stare osobe, hronične bolesnike...
- Skoro sve osobe reaguju na nepovoljne klimatske uslove, ali su najčešće kod onih koji pripadaju grupi meteoropata, odnosno osoba kod kojih su pojave tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti uvek povezani sa određenim vremenskim prilikama, te su oprez, redovno uzimanje lekova, ali i češće kontrole krvnog pritiska obavezni. Danas uz prognozu vremena imamo i biometereološki izveštaj uz lekarske savete kako da se ponašamo, a na ovu prognozu posebnu pažnju treba da obrate hronični bolesnici – savetuje dr Marija Radulović.
Opasne su i vrućine
Od uticaja klimatskih uslova nismo pošteđeni ni leti, dodaje naša sagovornica.
- Visoke temperature deluju na širenje krvnih sudova, pojačano je znojenje, a s obzirom na to da se jede laganija hrana, vrednosti krvnog pritiska su niže. Toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima, a tada su češći i bubrežni i napadi žuči - ističe dr Marija Radulović.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.