Šta je tačno "hipertenzija belog mantila"? Ima je čak 25 % ljudi, a javlja se zbog straha i anksioznosti

Shutterstock

Oko 25 procenata populacije ima povišene vrednosti krvnog pritiska kada je meren od strane lekara ili medicinske sestre. Kao razlog za to navode se strah i anksioznost.

Ovde nije reč o pravoj hipertenziji i ovaj fenomen je označen kao „hipertenzija belog mantila“ jer u kućnim uslovima ovi pacijenti imaju normalne vrednosti krvnog pritiska, piše na sajtu Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA.

Takođe, navode, jedan procenat pacijenata sa dokazanom hipertenzijom ima više vrednosti pritiska merenog u ambulantnim uslovima.

Postavlja se pitanje šta raditi sa ovakvim pacijentima i kako dokazati da je reč o hipertenziji belog mantila?

- Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska koji će se dodatno sniziti što će pacijenti teško tolerisati. S druge strane, proglašavanje svakog povišenog pritiska ovim fenomenom rizikujemo da pacijentu ne postavimo dijagnozu na vreme i omogućimo adekvatno lečenje čime povećavamo rizik od pojave komplikacija hipertenzije - objašnjavaju stručnjaci ovog Udruženja.

Alarmantna statistika

Hipertenzija jedan od najčešćih uzroka kardiovaskularnih bolesti, a broj obolelih je u stalnom porastu. Epidemiološki podaci u Srbiji su alarmantni i ukazuju na to da je Srbija, na žalost, u samom evropskom i svetskom vrhu po broju obolelih. Jedan od osnovnih uzroka crne slike je zabrinjavajuće niska svest u našem narodu o posledicama loše kontrole krvnog pritiska.

Dijagnoza hipertenzije belog mantila sa postavlja na osnovu 24-časovnog ambulatornog monitoringa krvnog pritiska (skraćeno AMP, engl. AMBP ili „holter pritiska“ što je nepravilan, ali često korišćen termin).

Aparat je programiran da meri krvni pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga se izračunava srednja vrednost krvnog pritiska, prosek u toku dana i noći kao i dnevno-noćna razlika na osnovu čega se postavlja definitivna dijagnoza.

Alternativa ovom merenju predstavlja merenje pritiska kod kuće i poređenje sa vrednostima izmerenim u ordinaciji. Neophodno je da pacijenti budu obučeni za samomerenje ili da to radi drugo obučeno lice.

Profimedia 
Čak 25 % ljudi ima hipertenziju belog mantilafoto: Profimedia

Pacijenti sa hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje. Međutim, neophodno ih je pratiti, jer u nekom periodu života oni mogu da razviju i pravu hipertenziju koja će zahtevati lečenje.