"Spremi se za najgore" ne deluje: Psiholog otkriva zašto taktika pesimista nije dobra

Profimedia

Prva mana je da pripremanjem na najgore postajete tužni i anksiozni pre samog događaja, jer ste uverili sebe da će se nešto loše zaista dogoditi.

Postoje ljudi koji stalno brinu, stalno su pesimistički raspoloženi, a to može veoma loše da se odrazi na mentalno zdravlje. Klinički psiholog Kristijan Džeret objašnjava kako da se izborimo sa ovakvim stavom.

- Recimo da čekate rezultate ispita ili imate zakazan pregled kod zubara. Mnogi ljudi veruju da mogu da se pripreme za njihov ishod tako što će očekivati ono najgore - objašnjava psiholog.

Na taj način, ako dobijete loše rezultate ispita ili poseta zubaru preraste u mučno iskustvo, ništa od toga neće biti tako šokantno. Otuda izreka, "Nadajte se najboljem, pripremite se za najgore". Ali da li je ova strategija zaista korisna?

- Na osnovu nalaza psiholoških istraživanja, kratak odgovor je "ne".

Unapred anksiozni

Prva mana je da pripremanjem na najgore postajete tužni i anksiozni pre samog događaja, jer ste uverili sebe da će se nešto loše zaista dogoditi.

Shutterstock

briga vam neće pomoći da se pripremite za ono što vas uznemiravafoto: Shutterstock

- S druge strane, osećaćete se bolje uoči rezultata ispita, posete zubaru (ili bilo kog drugog neizvesnog i uznemirujućg događaja koji vas očekuje) ako pozitivno razmišljate i pretpostavite da će proći dobro.

Ali, šta ako na kraju padnete ispit ili zubar bude preterano grub? Zar neće priprema za loše iskustvo olakšati ova negativna iskustva? Zar nije moguće izgraditi neku vrstu emocionalnog štita?

- Nažalost, nije. Nemamo podatke za svaku moguću situaciju, ali barem u kontekstu rezultata ispita, postoje brojni dokazi da se ljudi koji dobiju razočaravajuće oceneosećaju jednako loše bez obzira da li su ih očekivali ili ne – i to važi kako odmah nakon dobijanja rezultata, tako i u danima posle toga - navodi psiholog.

Nema pripreme za loše vesti

Još jedno slično istraživanje pokazalo je da negativna očekivanja o predstojećem javnom nastupu čine da se ljudi osećaju loše, a ne bolje. Čini se da takva vrsta pripreme jednostavno ne funkcioniše, kada je reč o našim emocijama.

- Čak i ako vas neko pripremi za loše stvari i vi brinete o tome, loše vesti nećete podneti lakše.

Optimizam pokreće motivaciju

Možda se i dalje pitate da li postoje opasnosti od preteranog optimizma ili osećaja zadovoljstva. Dobra stvar kod optimizma je što obično pokreće motivaciju. Ako mislite da imate šansu da dobro uradite na ispitima, veća je verovatnoća da ćete uložiti napor u učenje.

Shutterstock

očekivanje pozitivnog ishoda nas motiviše da se više trudimofoto: Shutterstock

Istraživači su to pokazali u studijama sa studentima: oni koji su optimističniji obično ulažu više truda u učenje, a zatim obično dobijaju bolje ocene kao rezultat toga. Drugim rečima, optimizam može da postane samoispunjavajuće proročanstvo.

- Važna poruka iz ovog istraživanja o optimizmu je da se naglasi deo vezan za napor. Neosnovani, pasivni optimizam – jednostavno nadanje najboljem bez truda – nije dobra strategija. Pozitivno, pak, razmišljanje i ulaganje neophodnog napora da biste nešto dobro uradili je dobitna formula - kaže Kristijan Džeret.

Pripremila. N.L.

Izvor: Sciencefocus.com/Zdravlje.kurir.rs

TAGOVI