- Različiti su načini na koje se ljudi nose s napetošću. Neko lomi prste, grize nokte, neko je u stalnim akcijama, pokušava da sve drži pod kontrolom, na mestu, čisto itd. Pokušavajući da prevladaju napetost, jedni se okreću alkoholu, drogama, drugi meditacijama, tehnikama disanja i relaksacije... Anksioznost ima i dobre strane jer blag stepen anksioznosti pokreće na rešavanje problema, učenje i produktivnost. Problem je kada je intenzitet anksioznosti visok, preplavljuje, crpi kapacitete za druge stvari i kada je čovek u stanju borbe, bežanja ili je paralisan - objašnjava Aleksandra Solujić, psiholog.
Srce ubrzano lupa, a misli lete
Prema njenim rečima anksioznost se manifestuje na razne načine.
- Najpoznatija manifestacija anksioznosti je napad panike. Čovek koji doživljava napad panike prestrašen je, srce mu ubrzano lupa, znoji se, plaši se da će umreti, misli mu lete, trese se, ima osećaj da doživljava srčani napad...Anksioznost se ispoljava i kao nemogućnost organizovanja, nesposobnost da se otpočne ili završi zadatak, takve osobe se teško fokusiraju, lako odustaju, nedostaje im motivacija.
Manifestuje se, navodi naša sagovornica, i kroz probleme sa snom.
- Čovek ne može da utone u san, stalno je neispavan i umoran. Anksioznost nalazi put i kroz psihosomatske simptome, probleme u ponašanju, prisutne su i teškoće na radnom mestu ili sa socijalnim funkcionisanjem. Manifestuje se i kroz fobije, opsesivno-kompulzivne poremećaje, kroz neku od formi samopovređivanja itd.
Anksioznost može da se pojavi umesto bilo koje emocije
Frojd je takođe govorio o realističnim strahovima i o onima koji su posledica unutrašnjeg konflikta.
- Frojd je ukazivao je na to da anksioznost može da se pojavi umesto bilo koje emocije. Anksioznost ima nesvesno značenje koje je specifično i individualno za svaku osobu. Na psihoterapiji klijent shvata kakvo značenje imaju njegovi simptomi i zajedničkim radom s terapeutom ih prevazilazi.
Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
