Prerađena hrana povezana je sa zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca i dijabetes, a nova studija ukazuje na to da bi takođe mogla da doprinese hroničnoj nesanici kod nekih ljudi.
To mogu biti bilo koje namirnice koje su modifikovane da bi im se poboljšao ukus, ili da bi trajale duže. One su u suprotnosti sa hranom poput voća ili povrća, koja uglavnom dolazi onakva kakva jesu.
Poremećaji spavanja su sve prisutniji
Istraživači predvođeni timom sa Univerziteta Sorbona Paris Nord u Francuskoj pogledali su podatke prikupljene na 38.570 odraslih u okviru istraživačkog projekta NutriNet-Sante, mapirajući informacije o ishrani u odnosu na varijable spavanja.
St-Onge i njene kolege su otkrile statistički značajnu povezanost između veće potrošnje utra prerađene hrane i povećanog rizika od hronične nesanice, nakon što su uzeti u obzir način života, kvalitet ishrane i faktori mentalnog zdravlja.
Sve u svemu, učesnici studije su dobijali 16 odsto svoje dnevne energije iz ovakve hrane, dok je 19,4 odsto kohorte prijavilo simptome hronične nesanice, a ova grupa je imala veći unos ovakve hrane dnevno.
Rizici su veći nego što se misli
Ultra-prerađena hrana je svuda, a zdravstveni rizici su veći nego što se misli.
Studija je procenjivala samo pojedinačne vremenske tačke i oslanjala se na samoizveštavanje, ali veliki broj ljudi koji su uključeni ukazuje na to da je ovo veza koja je vredna buduće istrage.
Iako podaci ne utvrđuju uzročnost, ova studija je prva te vrste i doprinosi postojećem korpusu znanja o ultra-prerađenoj hrani, dodala je Dukun.
Mediteranska ishrana smanjuje rizik od nesanice
Uzimajući u obzir prethodna istraživanja koja su videli i dobro uspostavljene veze između ishrane i sna, možda nije iznenađujuće da ultra-prerađena hrana može imati uticaj na naša tela u smislu rizika od hronične nesanice.
Još uvek nije jasno zašto bi ova veza mogla da postoji. Povezivanje ultra-prerađene hrane sa povećanjem telesne težine je lakše, zbog njihovog visokog sadržaja kalorija, ali će biti potrebna dalja istraživanja da bi se razumelo kako nas ova hrana može držati budnima tokom noći.
- U budućnosti, prospektivna epidemiološka, kao i klinička i eksperimentalna istraživanja mogla bi da unaprede znanje o uzročnosti i putevima posredovanja - pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs