7 NAMIRNICA KOJE ĆE POBOLJŠATI VAŠE ZDRAVLJE U 2024.: Jedite raznovrsno voće, povrće, integralne žitarice i nemasne proteine

Prema stručnjacima za ishranu, ključne zdravstvene promene često dolaze od dodavanja nutritivno gušće hrane, a ne od ograničavanja određenih grupa namirnica.

Probajte raznovrsno voće, povrće, integralne žitarice i dodajte nemasne izvore proteina da biste obogatili svoj meni.

Pasulj

Dodavanje jedne ili dve porcije pasulja svakog dana može napraviti veliku razliku u vašoj ishrani dodavanjem hranljivih sastojaka poput gvožđa, magnezijuma i folata, kaže dr Sara Pflugradt. Dobijate mnogo proteina i vlakana iz pasulja – samo pola šolje crnog pasulja ima 7,5 grama proteina i 7,5 grama vlakana, a pokazalo se da redovna konzumacija pasulja poboljšava kontrolu glukoze i snižava holesterol.

Takođe, pasulj sadrži vlakna koja pomažu u održavanju redovnih funkcija creva, smanjuju rizik od zatvora i podržavaju opšte zdravlje probavnog sistema. Pasulj je generalno malo kalorija i malo zasićenih masti. Ovo ga čini dobrom opcijom za one koji paze na unos masti kako bi održali zdravu telesnu masu.

Orašasti plodovi

Bilo da su u pitanju orasi, bademi, kikiriki ili pistaći, orašasti plodovi su odličan izvor vlakana i biljnih proteina. Orašasti plodovi, kao što su bademi, orasi i lešnici, sadrže zdrave nezasićene masti, uključujući omega-3 masne kiseline. Ove masti su važne za održavanje zdravlja srca i podržavanje funkcije mozga. Redovna konzumacija orašastih plodova može doprineti stabilizaciji nivoa šećera u krvi.

Bobičasto voće

Bobičasto voće može poboljšati raspoloženje i smanjiti anksioznost, što može imati dubok uticaj na ukupno zdravlje, kaže Danielle VenHuizen, RD, registrovani dijetetičar za eatthis.com. Jedan od mogućih razloga zašto bobičasto voće ima tako značajan uticaj na raspoloženje je njihov visok sadržaj flavonoida. Neka istraživanja su pokazala da samo šolja bobičastog voća ima pozitivan efekat na izvršnu funkciju, što utiče na radnu memoriju, planiranje, rešavanje problema i usmeravanje pažnje, misli i ponašanja kod dece i mladih.

Tunjevina

Da biste poboljšali svoje pamćenje, održali vid i smanjili rizik od srčanih oboljenja, pokušajte da jedete masnu ribu (kao što je losos ili tunjevina) dva puta nedeljno. Tunjevina je bogat izvor proteina, omega-3 masnih kiselina, vitamina i minerala. Međutim, iako je tunjevina dobar izvor proteina, važno je imati raznovrsnu ishranu. Pored toga, možete razmisliti o dodavanju drugih izvora proteina u svoju ishranu, kao što su piletina, jaja, mahunarke i orasi.

Jogurt

Konzumiranje više jogurta, posebno onih sa niskim sadržajem šećera i visokim sadržajem proteina koji uključuju žive aktivne kulture, može imati značajan uticaj na vaše zdravlje. Pregledom iz 2020. utvrđeno je da je ishrana bogata fermentisanim mlekom, kao što je jogurt, povezana sa manjim rizikom od raka dojke i debelog creva i dijabetesa tipa 2, kao i sa zdravijom težinom i poboljšanim zdravljem srca, kostiju i digestivnog sistema.

Kelj

Dnevna konzumacija kelja i drugog zelenog lisnatog povrća može smanjiti rizik od demencije. Kelj je odličan izvor vitamina K, vitamina C, vitamina A, mangana i folne kiseline. Sadrži i vlakna, kalcijum, gvožđe i druge važne minerale, a vlakna u kelju doprinose osećaju sitosti, podržavaju redovno varenje i mogu pomoći u održavanju zdrave telesne mase.

Izvor: Ljepota i zdravlje/ Kurir.rs