Naučnici su došli do ključnog otkrića DNK koje bi moglo pomoći u lečenju jednog od najsmrtonosnijih karcinoma. Tim istraživača iz Velike Britanije i SAD otkrio je da je rak pankreasa u stanju da zatvori molekule u jednom od najvažnijih gena u telu, pomažući da bolest raste i brzo se širi.
Rak pankreasa je 12. najčešći rak širom sveta, sa više od pola miliona ljudi koji se dijagnostikuje svake godine. Ima najlošije stope preživljavanja od svih najčešćih oblika bolesti.
Smrtonosna priroda raka pankreasa godinama je zbunjivala stručnjake, ali ovo otkriće pruža nadu u potrazi za tretmanom koji bi mogao da izbriše bolest.
- Ovaj rad, koji je pružio novo razumevanje i znanje o tome kako se rak ponaša, nadamo se da će pomoći da se otvori put za potencijalne nove tretmane u budućnosti - rekla je dr Maria Hatziapostolou, iz Centra za istraživanje raka Džon van Gist Univerziteta Notingem Trent.
Rak pankreasa ima najniže preživljavanje od svih 20 uobičajenih karcinoma, dodala je ona. Preživljavanje pacijenata preko pet godina se vrlo malo poboljšalo i zato je izuzetno važno da pronađemo nove načine da bolje razumemo ovu bolest, kako se širi i zašto je tako agresivna.
Rak pankreasa se često kasno dijagnostikuje
Rak pankreasa se često dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi kada mogućnosti lečenja postanu ograničene, pri čemu više od polovine pacijenata umire u roku od tri meseca od dijagnoze. Među poznatim ličnostima koje su preminule od ove bolesti su Alan Rikman, Džon Hert, Stiv Džobs i Patrik Svejzi, a od nje boluje i poznati švedski trener Sven - Goran Erikson.
Za studiju, objavljenu u časopisu Gastro Hep Advances, istraživači su analizirali zdrave uzorke tkiva, kao i uzorke raka pankreasa. Otkrili su da su karcinomi pankreasa pokrenuli proces poznat kao metilacija DNK, uzrokujući da se molekuli u normalno korisnom genu HNF4A isključe, omogućavajući tumorima da rastu izuzetno brzo.
- Gubitak HNF4A pokreće razvoj raka pankreasa i agresivnost i sada znamo da je u korelaciji sa lošim preživljavanjem pacijenata - rekao je Hatziapostolou.
U projekat su bili uključeni i naučnici sa Univerziteta u Notingemu, Univerziteta Stanford i Univerziteta Kalifornije i medicinskog centra Cedars - Sinai iz Los Anđelesa.
Više od polovine obolelih umire u roku od 3 meseca od dijagnoze
Dr Kris Mekdonald, šef istraživanja za rak pankreasa u Velikoj Britaniji, koji je finansirao studiju, rekao je:
- Očajnički su nam potrebne blaže i efikasnije opcije lečenja raka pankreasa. Većina karcinoma pankreasa dijagnostikuje se u kasnoj fazi, a 80 odsto se otkriva tek nakon što se bolest proširi i više nije operabilna.
Ovo se ogleda u njegovoj slaboj stopi preživljavanja – više od polovine ljudi sa ovom bolešću umire u roku od tri meseca od dijagnoze. Poboljšanje našeg fundamentalnog razumevanja onoga što čini da rak pankreasa raste i širi se tako brzo je od vitalnog značaja ako želimo da napravimo preko potrebna otkrića.
Ovaj projekat nam daje nove informacije o tome kako je rak pankreasa u stanju da potisne određene molekule kako bi mu pomogao da se agresivno širi po telu, što bi zauzvrat moglo dovesti do razvoja efikasnijih opcija lečenja u budućnosti.
Prenela: O.M.
(izvor: The Guardian/Zdravlje.Kurir.rs)