Koliko beba smo dobili iz VTO? Srbija ima vodeće uslove lečenja, ali i dalje nema registar

Shutterstock

Uz pomoć jedinstvenog registra koji bi uvezao sve klinike u Srbiji koje rade postupke vantelesne oplodnje mogli bismo da imamo mnogo podataka, kaže predsednica udruženja IVF Centar.

Republički fond za zdravstveno osiguranje od 2006. godine finansira postupke vantelesne oplodnje u Srbiji. Vremenom se finansiranje Fonda proširivalo, pa tako sada Fond finansira neograničen broj postupaka VTO za prvo dete za žene do 45 godina.

Takođe, Fond finansira i uvoz reproduktivnih doniranih ćelija, postupke vantelesne oplodnje za drugo dete, postupke kod kojih muškarac ima azoospermiju, ali ima zamrznut svoj materijal, kao i onkofertilitet. Uslovi su u mnogome prošireni.

Parovi u Srbiji, ali i žene bez partnera, imaju opcije da uz zdravstveno osiguranje krenu na put do beba i pristupe postupcima vantelesne oplodnje.

Nažalost, iako Srbija ima vodeće uslove lečenja, i dalje nemamo podatke o tome koliko se beba na kraju rodi iz VTO postupaka.

- Uspeh vantelesne oplodnje je u stvari samo i isključivo rođenje deteta. Želimo da znamo koliko smo uspešni, koliko se postupaka tačno uradi, koji su uzroci infertiliteta. Uz pomoć jedinstvenog registra koji bi uvezao sve klinike u Srbiji koje rade postupke vantelesne oplodnje mogli bismo imati mnogo podataka. Smatram da je važno da država koja nesebično finansira postupke, ali i građanstvo u Srbiji, znaju kakav je konačan uspeh. U suprotnom, svedoci smo da se godinama unazad suočavamo sa odokativnim procentima uspeha različitih klinika. Svi želimo u stvari isto, da znamo koliko beba i dece imamo iz vantelesne oplodnje - kaže Sandra Jovanović, predsednica udruženja IVF Centar.

Shutterstock

put do bebe je ponekad težakfoto: Shutterstock

Jedan broj parova i žena bez partnera ne koristi postupke koje finansira RFZO, plaćaju sami, iz različitih razloga, pa i njih treba obuhvatiti.

Mera populacione politike

Često se dešava da se vantelesna oplodnja koristi i kao mera populacione politike, pa moramo znati koliko vantelesna oplodnja u stvari utiče na povećanje broja rođenih beba u Srbiji.

- Pohvalno je sve što je do sada urađeno. Godinama sam se zalagala za poboljšanje uslova lečenja neplodnosti u Srbiji. Kada sam sama započinjala svoju borbu za bebu,uslovi su bili mnogo drugačiji. Tada je Fond finansirao samo dva postupka vantelesne oplodnje, sa starosnom granicom od 38 godina za ženu, a privatne ustanove nisu imale ugovore. Sada je sve to mnogo drugačije. Mnogo bolje. Ipak, ostaje pitanje, od 2006. do danas koliko smo beba dobili iz VTO postupaka - ističe Sandra Jovanović.

Pripremila: N.L.

Izvor: Ivfcentar.rs/Zdravlje.kurir.rs

TAGOVI