i ono stari

Kako se briga o srcu menja s godinama? Kardiolog daje savete za svaku deceniju života i otkriva znake za uzbunu

Shutterstock

Kako starimo, naše srce prolazi kroz promene koje mogu da povećaju rizik od srčanih oboljenja. Srećom, moguće je preduzeti korake kako biste smanjili taj rizik.

Srce je vitalan organ koji pumpa krv kroz telo, snabdevajući organe i mišiće kiseonikom i hranljivim materijama. Tokom godina, međutim, njegova funkcija se menja. Prema američkom Nacionalnom institutu za starenje, srce s godinama teže održava brzinu otkucaja tokom fizičke aktivnosti ili stresa. Takođe dolazi do zadebljanja srčanog zida, što smanjuje kapacitet srčanih komora za krv, povećavajući rizik od aritmija i drugih srčanih problema. Zato je važno prilagoditi brigu o srcu s godinama, kaže dr Pratik Čaudari, kardiolog iz Azijske bolnice u Faridabadu i otkriva šta možemo da očekujemo od promena na srcu i kako najbolje da brinemo o zdravlju u različitim životnim dobima.

Kako starimo, srce i krvni sudovi prolaze kroz promene koje povećavaju rizik od bolesti srca. Zato se način brige o srcu menja u skladu sa njegovim stanjem.

- U 20-im i 30-im godinama fokusirajte se na stvaranje zdravih navika kroz vežbanje i uravnoteženu ishranu. U 40-im i 50-im obratite pažnju na faktore rizika poput visokog pritiska i holesterola. Za one starije od 60 godina, važno je da hronične bolesti držite pod kontrolom, prilagodite terapiju i bavite se fizičkom aktivnošću niskog intenziteta koja je bezbedna za starije - ističe dr Čaudhari.

Održavanje zdravlja srca u tridesetim 

Iako je tačno da su mlađi ljudi u manjem riziku od srčanih oboljenja, to ne znači da bi trebalo da zanemare brigu o srcu. Američka asocijacija za srce upozorava da porodična istorija srčanih bolesti, posebno kod roditelja ili braće i sestara, može značajno da poveća rizik.

Shutterstock  U mladosti se gradi osnova za zdraviju starost

Dr Čaudhari dodaje da je stres veliki faktor rizika u 30-im godinama, jer su obaveze u ovom periodu života često u porastu. Načini upravljanja stresom, poput joge i meditacije, od suštinskog su značaja za očuvanje zdravlja srca. Redovna aerobna aktivnost i ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama mogu da pomognu u održavanju optimalne težine i krvnog pritiska, dok su redovni zdravstveni pregledi važni za rano otkrivanje povišenog holesterola i drugih potencijalnih problema.

Briga o srcu u četrdesetim 

U 40-im godinama mnogi ljudi postaju toliko zauzeti poslom i obavezama da zapostavljaju svoje fizičko zdravlje. Dr Čaudari ističe neke od najčešćih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje srca kod ljudi u ovom dobu:

  • Dugotrajno sedenje
    Povećanje telesne težine
    Stres
    Dijabetes
    Visok pritisak
    Povišen holesterol
    Porodična istorija srčanih udara u mlađim godinama 

Kako to rešiti:

  • Pravite pauze svaki sat da biste ustali i prošetali
    Uravnoteženo se hranite i redovno vežbajte
    Dajte prednost obrocima pripremljenim kod kuće
    Izbegavajte uzimanje lekova na svoju ruku u trenucima stresa

Ključne promene u pedesetim

Sa ulaskom u 50-te godine, važno je nastaviti s brigom o srcu. Dr Čaudhari preporučuje promišljen izbor načina života i savetuje da se obratite lekaru ako primetite neobične simptome.

Shutterstock  Ne počinju svi srčani problemi sa bolom u grudima

- Ne počinju svi srčani problemi sa bolom u grudima. Umor, grčevi u nogama, mučnina i problemi s erekcijom kod muškaraca mogu da bude znaci oštećenja arterija - napominje on. Takođe, ne ignorišite probleme sa spavanjem, poput umora, nesanice ili hrkanja.

Zdravlje srca nakon šezdesete 

Za ljude starije od 60 godina preporučuju se specijalizovani tretmani i redovne kardiovaskularne provere, uključujući kontrolu pritiska i holesterola. Personalizovana terapija za lečenje hroničnih bolesti, kao što su hipertenzija i dijabetes, pomaže u smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Programi vežbanja sa fokusom na vežbe niskog intenziteta i jačanje snage ključni su za očuvanje zdravlja srca i sprečavanje padova.

Takođe, dr Čaudhari savetuje starijima od 65 godina da svake godine prime vakcinu protiv gripa, dok bi osobe sa hroničnim bolestima, pušači i osobe sa dijabetesom i srčanim bolestima trebalo da prime vakcinu protiv pneumokoka.

Pripremila: N.L.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir