Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma, odnosno aritmija koja se registruje kao potpuno nepravilan i često veoma brz srčani rad. Prim. dr Živan Dimitrijević, internista kardiolog, povodom Svetske nedelje srčanog ritma ipak tvrdi da promene životnih navika, uz redovne kontrole i optimalnu terapiju mogu povoljno da utiču na regulaciju bolesti. Uslov je samo da se javite na vreme.
Kako nastaje
Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore. Tokom normalnog srčanog rada prvo dolazi do kontrakcije mišića pretkomora, a zatim komora, ujednačenim i pravilnim ritmom.
- Srce ima takozvani sinusni čvor, mesto koje diriguje srčani ritam, a nalazi se u desnoj predkomori. On zbacuje impulse u određenom ritmu ili frekfenciji, najčešće 60-80 u minuti. U situacijama kada dođe do prestanka rada sinusnog čvora, niži nivoji u srčanom mišiću pretkomora pokušavaju da preuzmu taj ritam. Međutim, šta se dešava? Tih impulsa ima više, ne rade složno, već anarhično, izbijaju čas odavde, čas odande, sa različitih mesta u levoj i desnoj predkomori i tu svoju “anarhiju” ili “ludost” prenose na komore. Rezultat je potpuna ili apsolutna aritmija, odnosno atrijalna fibrilacija - kaže prim. dr Živan Dimitrijević.
Simtomi
Osim što je neusklađen, srčani ritam je kod atrijalne fibrilacije najčešće i ubrzan.
- Apsolutna aritmija za oko 30 odsto smanjuje globalnu srčanu funkciju, što ne može da prođe neprimećeno, posebno u starijim godinama. Pacijenti prvo osete lupanje srca, njegov nepravilan rad, a potom i lako zamaranje, pa i gušenje u grudima, ali i oticanje nogu, slabost pri kretanju. Lupanje srca može s početka da bude povremeno, da traje minut ili dva, potom ceo dan, a u kasnijim fazama da trajno pređe u aritmiju. Ipak, treba pomenuti da pojedine osobe ne osećaju nikakve simptome - navodi doktor.
Uzroci
Bolest se često javlja iznenada, neočekivano, a među uzročnicima se izdvajaju tri takozvane “oze”.
- ateroskleroza - propadanje krvnih sudova
- mitralna stenoza - mana nastala suženjem otvora između leve pretkomore i komore (mitralni otvor)
- hipertireoza – pojačan rad štitne žlezde
Posledice apsolutne aritmije
Ukoliko se ne leči može da bude vrlo opasna, jer nepravilan rad pretkomora dovodi do opasnosti od formiranja tromba, a potom i moždanog udara.
- Kod atrijalne fibrilacije je usporen protok krvi, te mogu da se stvaraju trombovi koji se najčešće nakupljaju u jednom delu leve pretkomore. Tromb može i da krene iz leve predkomore u levu komoru, koja gura krv u ceo organizam. Može da izleti i ode u aortu, a iz aorte najčešće (u 90 odsto slučajeva) završava u glavi stvarajući infarkt mozga, bez ikakavih prethodnih najava ili upozorenja, osim aritmije, naravno - napominje dr Dimitrijević.
Tromb može da završi i na periferiji, da se zaglavi u arteriji koja krvlju snabdeva ruku, nogu, a kada nema dotoka krvi, ekstremitet izumire.
- Može takođe da se "odmetne" u creva. To se zove šlog creva, što je po život opasno stanje. Osoba iznenađa postaje malaksala, sa jakim bolom u trbuhu i veoma brzo propada, za tri dana može da nastupi smrt. To je jedna od vrlo značajnih komplikacija i relativno je česta - upozorava kardiolog.
Lečenje
Bolest je jednostavno leči lekovima, ali je uslov da se javite na vreme, a ne posle 20-30 godina aritmije, napominje doktor.
- Postoje lekovi koji mogu donekle da isprave srčani ritam i to uvek prvo pokušavamo. Ako se osoba javila posle prvog napada, u 99 odsto slučajeva može da se ispravi. Druga vrsta lečenja je elektrošokom velikog napona, a male snage, tako da ne može da ošteti srce. Radi se u bolničkim uslovima u kratkotrajnoj anesteziji. Time se “resetuje” srčani rad kako bi se uspostavio normalan ritam, ali treba napomenuti da nepravilan srčani ritam može ponovo da se vrati, posebno ako ste tome skloni.
Jedna od opcija lečenja je kateterska ablacija. Lekar uvodi tanku, savitljivu cev (kateter) u krvni sud u preponi koju dalje usmerava do srca. Prilikom ablacije pravi mali ožiljak na srcu koji blokira stvaranje ili prenošenje izmenjenih električnih signala, uz uspostavljanje normalnog srčanog ritma.
- Uz terapiju se prepisuju i lekovi za razređivanje krvi, kao prevencija protiv možnog udara. Sve to može da bolest i rizik od komplikacija drži pod kontrolom. Važno je da se pridržavate opštih saveta za zdravlje srca (regulišete visok krvni pritisak, povišen holesterol i šećer u krvi, budete fizički aktivni…) i odlazite na redovne preglede kod lekara i kardiloga, a posebno ako osetite da nešto nije u redu – poručuje doktor.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
