Njihovi nalazi objavljeni su u časopisu Američkog udruženja za srce.
- Naša studija pokazuje da je konzumacija više od dva litra napitaka zaslađenih šećerom nedeljno povezana sa rizikom od 10 odsto od incidenata atrijalne fibrilacije u poređenju sa onima koji ne konzumiraju, nezavisno od tradicionalnih faktora rizika - objasnio je Ningjian Vang, vodeći autor studije i istraživač u Šangajskoj Devetoj narodnoj bolnici i Medicinskom fakultetu Univerziteta Šangaj Jiao Tong u Kini, za magazin Medical News Today.
On je dodao da ta cifra raste na 20 odsto za ljude koji konzumiraju više od dva litra veštački zaslađenih napitaka nedeljno, nadmašujući rizik povezan sa jednakom količinom konzumiranja pića zaslađenih šećerom.
Veštačka sintetička jedinjenja zaslađivača nisu bez rizika
Vang je rekao da su on i njegove kolege primetili da su zdravstveni rizici veštački zaslađenih napitaka donekle nedovoljno istraženi, pa su zaslađena pića kategorisali u tri kategorije.
Prva kategorija bila su pića sa dodatkom šećera kao što su beli šećer, saharoza i fruktozni sirup, koji se obično viđaju u nedijetalnim mešavinama sokova i voćnih sokova.
Druga kategorija su bili sveže ceđeni voćni sokovi bez dodavanja šećera. Ograničen unos prirodnog voćnog soka može biti od koristi. Vang je primetio da konzumiranje manje od jednog litra nedeljno ne samo da obezbeđuje vitamine, minerale i antioksidanse, već je povezano i sa osam procenata smanjenim rizikom od atrijalne fibrilacije. Međutim, istraživači nisu pronašli zaštitni efekat za konzumiranje više od jednog litra ovih pića nedeljno.
Treća kategorija pića, ona sa veštačkim zaslađivačima kao što su sukraloza, aspartam i acesulfam su popularna jer su ovi proizvodi slatki, ali generalno sadrže ograničene kalorije. Međutim, ova veštačka, sintetička jedinjenja zaslađivača nisu bez rizika.
Izbegavajte i šećerom zaslađena pića
Vang je upozorio da je studija pronašla korelaciju, ali ne i uzročnost. Međutim, rezultati snažno ukazuju na to da je smanjenje konzumacije slatkih pića pametan izbor.
- Podstičemo ljude da paze na zdravlje srca. Rano otkrivanje faktora rizika kao što je nezdrava ishrana i preduzimanje proaktivnih mera mogu efikasno smanjiti izglede za bolesti u budućnosti - rekao je Vang.
Na osnovu naše studije, Vang i njegove kolege savetuju ljudima da smanje ili čak izbegavaju konzumaciju napitaka koji su zaslađeni šećerom i veštački zaslađenih pića kad god je to moguće.
Šta je atrijalna fibrilacija?
Atrijalna fibrilacija je nepravilan i često veoma brz srčani ritam. Nepravilan srčani ritam naziva se aritmija. Atrijalna fibrilacija može dovesti do krvnih ugrušaka u srcu a takođe povećava rizik od moždanog udara, srčane insuficijencije i drugih komplikacija povezanih sa srcem, navode stručnjaci klinike Mejo.
Tokom atrijalne fibrilacije, gornje komore srca, koje se nazivaju atrija, kucaju haotično i nepravilno. Oni kucaju nesinhronizovano sa donjim srčanim komorama. Kod mnogih ljudi, atrijalna fibrilacija možda nema simptome, ali može da izazove brz, snažan otkucaj srca, kratak dah ili vrtoglavicu.
Ovaj problem treba shvatiti ozbiljno jer zahteva odgovarajući tretman kako bi se sprečio moždani udar.
Prenela: O.M.
(izvor: medicalnewstoday.com/mayoclinic.org/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
