Svaki stepen razlike između dve ruke - rizik od srčanog ili moždanog udara u narednih 10 godina povećava za jedan odsto.
Ova studija ukazuje da što je veća razlika u krvnom pritisku između ruku, to je veći vaskularni rizik, pa je ključno izmeriti pritisak u obe ruke kako bi se utvrdilo koji pacijenti su pod značajno povećanim rizikom.
Razlika od 10 više ili manje smatra se normalnom - i nije razlog za zabrinutost. Međutim, veća očitavanja mogu biti znak sužavanja ili očvršćavanja arterije, što može uticati na protok krvi.
Simptomi arterijske hipertenzije
Simptomi arterijske hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da bolest često nema nikakvih simptoma, te je zbog toga i zovu "tihi ubica".
Ponekad nastaje hipertenzivna kriza – nagli skok krvnog pritiska praćen jakom glavoboljom, povraćanjem i prolaznim neurološkim deficitima. To je hitno stanje i zahteva brzu reakciju kako bi se krvni pritisak snizio te sprečile posledice koje mogu biti fatalne.
Alarmantna statistika
- Danas u Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak. Ovako veliki broj obolelih od hipertenzije dolazi od dugogodišnjih stresova kojim smo izloženi, ali i specifične masne i slane hrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, što je odlika ogromnog broja ljudi - navode u Udruženju za hipertenziju Srbije.
Pripremila: N.R.