Farmaceuti igraju ključnu ulogu u procesu procene i pružanju relevantnih informacija, što može pomoći u prevenciji ozbiljnih interakcija i neželjenih efekata.
Smanjenje bola i pružanje podrške nekome ko pati može biti jedna od najvažnijih stvari koje se mogu učiniti. U odnosu na sve lekove, analgetici često zauzimaju visoka mesta na listama najprodavanijih lekova. Farmaceuti su obično prvi kontakt za pacijente koji se suočavaju s bolom i mogu biti ključna tačka za dalju pomoć.
- Kada nam se pacijent obrati u apoteci za lek protiv bolova, često započinjemo razgvor pitanjima, što ponekad pacijente začudi. Bol je simptom i ukazuje na određeni problem, a da bismo ga otkrili potrebno je znati koliko je bol jak, gde boli, od kada i da li ga prate još neki simptomi. Uzimamo u obzir i druge bolesti, kao i lekove koje osoba koristi. Ova procena pomaže da se odluči da li je sigurno izdati analgetik, koji bi bio najbolji ili je potrebno da pacijenta uputiti lekaru. Davanje lekova protiv bolova bez prethodne procene je rizično, jer time može da se prikrije stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju ili čak pogoršati neku postojeću bolest. Ako čovek koji boluje od čira na želucu popije diklofenak, primera radi, može se javiti ozbiljno krvarenje u želucu – objašnjava mag. farm. spec. Milena Milojević, farmaceutkinja iz Farmaceutske komore Srbije.
Iako se mnogi analgetici u apoteci izdaju bez recepta, važno je ne koristiti ih bez prethodnog saveta lekara ili farmaceuta.
- Ovi lekovi mogu izazvati ozbiljne interakcije sa lekovima protiv zgrušavanja krvi. Takođe, kada se koriste u kombinaciji sa kortikosteroidima, nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu povećati rizik od razvoja čira na želucu. Iako paracetamol ima dobar bezbednosni profil, njegova upotreba zajedno s alkoholom može povećati rizik od oštećenja jetre. Ovo su samo neki primeri značajnih interakcija analgetika, pa je zato važno podelite sve informacije o lekovima koji se uzimaju, pa se na taj način rizik od interakcija i neželjenih dejstava svodi na minimum – ističe Milojević.
Mali broj ljudi je svesno rizika od zavisnosti od analgetika.Na primer, glavobolja izazvana lekovima je posebna vrsta glavobolje koja nastaje ako osoba lečeći postojeću glavobolju, koristi “jednostavne” analgetike više od 14 dana mesečno ili kombinovane analgetike više od 9 dana mesečno.
- Takva glavobolja je obično jača, češća i otpornija na dejstvo lekova i veoma teško se leči. Kao farmaceuti, trudimo se da pacijentima jasno naglasimo da analgetike koriste samo po potrebi i što kraće, kao i da ih informišemo o mogućim neželjenim efektima, posebno pri čestoj i dugotrajnoj primeni. Da bismo dodatno smanjili potrebu za analgeticima koji se piju, preporučujemo alternativne metode za ublažavanje bola. Jedan od načina je da se analgetici nanose na bolno mesto u obliku gelova ili krema, drugi je primena toplih ili hladnih obloga (zavisno od vrste bola), treći je primena krema i gelova na bazi lekovitog bilja. Ove informacije pomažu pacijentima da donesu informisane odluke o svom zdravlju – savetuje Milojević.
Pripremila: Violeta Nedeljković