Visok krvni pritisak može povećati rizik od razvoja ozbiljnih problema, poput srčanog ili moždanog udara, ukoliko se ne leči. Uzz pomoć uređaja za merenje krvnog pritiska možete lako da proverite svoje vrednosti, ali ćete se posle toga verovatno zapitati da li su one u granicama dozvoljenog.
Prema Britanskom institutu za istraživanje srca, normalan krvni pritisak varira od osobe do osobe, u zavisnosti od pola i starosti.
Novorođenčad do 1 meseca
- Sistolni: 60-90 mmHg
- Dijastolni: 20-60 mmHg
Bebe
- Sistolni: 87-105 mmHg
- Dijastolni: 53-66 mmHg
Deca u vrtiću
- Sistolni: 95-105 mmHg
- Dijastolni: 53-66 mm
Školska deca
- Sistolni: 97-112 mmHg
- Dijastolni: 57-71 mmHg
Adolescenti
- Sistolni: 112-128 mmHg
- Dijastolni: 66-80 mmHg
18-39 godina
- Žene: 110/68 mmHg
- Muškarci: 119/70 mmHg
40-59 godina
- Žene: 122/74 mmHg
- Muškarci: 124/77 mmHg
60+ godina
- Žene: 139/68 mmHg
- Muškarci: 133/69 mmHg
Zašto starost i pol utiču na normalne vrednosti krvnog pritiska?
Prema britanskom Nacionalnom institutu za starenje, normalne vrednosti krvnog pritiska se razlikuju između različitih starosnih grupa jer se mreža krvnih sudova, odnosno cirkulatorni sistem menja sa godinama.
Sudovi postaju čvršći, što uzrokuje povećanje pritiska, a to se dešava čak i kod ljudi koji veoma paze na zdravlje srca. I
Iako mehanizmi odgovorni za razlike u krvnom pritisku između polova još uvek nisu sasvim jasni, postoje znatni dokazi da androgeni hormoni, kao što je testosteron, igraju važnu ulogu u tome.
Američko udruženje za srce, s druge strane, ističe da žene u premenopauzi imaju niži krvni pritisak od muškaraca, ali da im se nakon menopauze krvni pritisak povećava i postaje viši nego kod muškaraca.
Prenela: N.R.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs