KOLIKA JE VREDNOST NORMALNOG PRITISKA I PULSA: Ovo je granica koja je ALARMANTNA, a evo kako utiče na vas ako je brojka previsoka

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda. On varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Pritisak krvi tako zavisi i od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.

Sistolni „gornji“ pritisak se meri nakon kontrakcije srca i to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni „donji“ pritisak se registruje kada je srce relaksirano. Normalan gornji pritisak je 120 i niži, dok je normalan donji pritisak 80 i niži.

Visok krvni pritisak – simptomi

Simptomi hipertenzije mogu biti:

• glavobolja
• zujanje u ušima (tinitus)
• vrtoglavica
• mučnina
• osećaj težine u grudima
• kratak dah
• brzo zamaranje
• slabija tolerancija napora
• smetnje vida.

Hipertenzija nažalost vrlo često može da traje godinama, a da je nikada ne primetimo. Ona za to vreme uništava zdravlje našeg kardiovaskularnog sistema i dovodi nas u opasnost od brojnih bolesti poput infarkta, šloga, oštećenja i potpuni gubitak vida, raznih bubrežnih bolesti, aneurizma.

Iz tog razloga važno je redovno kontrolisati pritisak, a ukoliko primetite da vam je pritisak viši od 120/70, važno je da merite pritisak nekoliko puta dnevno. U slučaju da primetite da vam je pritisak viši nego što bi trebalo da bude svaki put kada ga izmerite idite kod lekara koji će vas uputitti na dalje korake.

Kako brzo sniziti krvi pritisak?

Ukoliko vam je pritisak porastao zbog straha, nervoze i stresa i osećate glavobolju, mučninu, vrtoglavicu i zujanje u ušima, verovatno ćete krenuti i da paničite. Važno je da se smirite. Postoji nekoliko načina da snizite pritisak. Prvo izmerite pritisak, pa se umijte i lezite. Pokušavajte da dišete duboko i da se koncentrišete na svoje udahe i izdahe. Nakon 15-ak minuta ponovo izmenerite pritisak. Ukoliko se nije smirio, što je sasvim moguće, pozovite hitnu pomoć i potražite savet od njih. Zapamtite da kratkotrajni porast krvnog pritiska nije toliko strašan, ali ako se ponavlja može da izazove posledice. Iz tog razloga važno je kontrolisati ga i voditi zdrav način života, koji obuhvata dovoljno fizičke aktivnost, smanjenje unosa soli, održavanje zdrave telesne težine.

Koliko je normalni puls?

Merenje pulsa, odnosno srčanog ritma, važan je i pouzdan način za utvrđivanje stanja srca i krvotoka. Normalan puls u mirovanju za odrasle osobe kreće se od 60 do 100 otkucaja u minuti. Generalno, niži broj otkucaja srca u mirovanju podrazumeva efikasniju funkciju srca i bolju kardiovaskularnu kondiciju. Na primer, sportista u dobroj kondiciji ima oko 40 otkucaja u minuti u mirovanju.

Stanja kada puls srca prelazi 120-140 otkucaja u minuti ili je ispod 60 otkucaja u minuti, mogu biti opasna po život i zahtevaju hitan odlazak lekaru. Već puls od 90 otkucaja u minutu u stanju mirovanja se smatra visokim i upozoravajućim.

Konsultujte se sa svojim lekarom ako vam je broj otkucaja srca u mirovanju konstantno iznad 100 otkucaja u minuti (tahikardija) ili ukoliko niste profesonalni sportista, a vaš puls je ispod 60 otkucaja u minuti u mirovanju (bradikardija), posebno ako imate druge znakove ili simptome, kao što su nesvestica, vrtoglavica ili kratak dah.

Tahikardija je stanje kada je broj otkucaja srca u mirovanju konstantno iznad 100 otkucaja u minuti tokom dužeg vremenskog perioda. Ovo može biti praćeno umorom, vrtoglavicom i simptomima sličnim nesvestici.

Bradikardija je stanje kada broj otkucaja srca ispod 60 otkucaja u minuti tokom dužeg vremenskog perioda. Ukoliko se ne leči, dugotrajna bradikardija, može dovesti do ozbiljnih stanja. Neki osnovni razlozi za bradikardiju mogu biti produženo uzimanje lekova koji koriste beta-blokatore, apneja u snu, srčana oboljenja, starost i poremećaj elektrolita.

Kada treba da posetiti lekara zbog pulsa?

Ako je ubrzan puls rezultat stresa ili konzumiranja mnogo alkohola ili kofeina, to obično nije razlog za uzbunu, ali je ipak potrebno promeniti ove loše navike. Međutim, ukoliko je broj otkucaja srca stalno povišen duže od nekoliko dana i ne postoji jasan uzrok ove pojave trebalo bi posetiti lekara.

Kad god puls u mirovanju pređe granicu i uđe u opasnu zonu, treba da ga pažljivo pratimo. Ako ga prate i drugi simptomi, onda je potrebna hitna medicinska intervencija. Opasni otkucaji srca uvek zavise od određenih faktora – načina života, genetike i bolesti. Ukoliko postoji neka porodična istorija srčanih oboljenja, obavezna je redovan pregled lekara. Takođe, bilo koji lek, ako se konzumira tokom dužeg vremena, može dovesti do neželjenih efekata koji mogu uticati na srčani ritam.

(Kurir.rs)

Bonus video: