Mucanje počinje u ranom detinjstvu, četri puta češće kod dečaka, ali srećom u 70 odsto slučajeva spontano prolazi do pete godine. Ipak, jedan odsto svetske populacije ima nepravilan govorni ritam - osoba koja muca zna tačno šta hoće da kaže, ali je u tom momentu nesposobna da to izrazi zbog nevoljnog produžavanja ili ponavljanja glasova ili reči. Tom prilikom narušen je ritam, tempo i melodija rečenice i iskaza, objašnjava za naš portal master def. logoped Nikoleta Stevović.
- Lepeza uzročnika je široka, jer je poremećaj veoma kompleksan - obuhvata niz problema na telesnom, psihološkom, govornom i sociološkom nivou. Jedna od savremenih teorija smatra da se ove osobe rađaju sa genetskom predispozicijom kod kojih pod uticajem stresa (pozitivnog ili negativnog) dolazi do grča glasnica (ovo je urođeni refleks) – a ovo stezanje gasnica za sobom povlači mucanje (koje je naučeno ponašanje) – objašnjava naša sagovornica.
Ono što dodatno otežava govor je i stalno razmišljanje ili predviđanje odnosno gledanje unapred šta će se desiti tokom govora u određenoj situaciji. Misli kao što su “ne mogu, plašim se, teško mi je, nadam se”, sputavaju osobu da se suoči sa problemom.
Zanimljivo je da se mucanje ne javlja za vreme pevanja, pri horskom pevanju, razgovoru sa životinjama i malom decom i pri psovanju. Razlog ovome je nepostojanje tenzije u glasnicama i tenzije zbog govora jer je misao o “lošem” govoru potisnuta i zamenjena potrebom da se prenese informacija, a ne načinom kako će se ona izgovoriti.
- Mucanje nije poremećaj koji je vezan za govor, već za stezanje glasnica (laringo-spazam) koje se odvija neposredno pre govora. Inače, glasnice kontrolišu disajni centri u mozgu. Istraživanja su pokazala da su glasnice pri normalnom, laganom disanju, najopuštenije za vreme izdisaja. Takođe su pokazala da prosečna osoba počinje da zateže glasnice izmedu jedne trećine i jedne polovine sekunde pre govora. Ovaj delić sekunde pre početka govora je kritičan, jer u to vreme dolazi do stezanja glasnica. A ujedno je i polazno mesto terapije mucanja – precizira Nikoleta Stevović.
Šta je terapija pasivnog izdaha?
Terapija pasivnog izdaha, koju u svojoj praksi primenjuje naša sagovornica, je u poseban vid mentalne vežbe. U pitanju je trik kojim osobe koje mucaju moraju ovladati. A trik je u tome da pre govora ne smeju misliti na govor.
- Umesto toga, moraju misliti samo na to da puste da vazduh izlazi apsolutno pasivno i da budu stalno svesni odlučne namere opuštanja, prilikom pasivnog izlaska vazduha. Kad god imaju nameru da govore, moraju da stanu i ne smeju nameravati da govore, umesto toga, treba da nameravaju da se opuste i dišu, dok vazduh pasivno izlazi iz usta, a onda da prebace fokus namere i počnu da govore sporo – navodi logodped.
Osnovni zadaci tehnike su automatizovanje izdaha i usporavanje prve reči, kao i eliminacija stresa koji ima veze sa govorom. Ovo se pre svega postiže velikim brojem vežbi.
- Jedna od bitnih stvari u saniranju mucanja je pozitivan stav i namera da se dobro govori, izbegavanje predviđanja i prizivanja straha, naravno pored vežbi spuštanja tenzije, vežbi opuštanja, vežbi usporavanja govora uz pravilno govorno disanje. Tako se ulazi u pozitivan krug, samopuzdanje je veće, strah je manji, govor je bolji, osoba ima motiv da nastavi dalje – dodaje Nikoleta.
Nije lako, ali se isplati
Na putu ka fluentnom govoru osoba mora da bude strpljiva i motivisana, da se trudi, vežba i da maksimum od sebe.
- Ne možete očekivati da recimo pobedite na nekom takmičenju i osvojite medalju ako pre toga niste naporno radili, vežbali i slušali svog trenera. Tako je i sa mucanjem koje treba okrenuti u svoju korist, ne sme se misliti o negativnim stvarima. Pa šta iako neko muca, to ne znači da je manje vredan, da ne treba da se druži, i da njegov ili njen život nema i neće imati smisla. I te kao ima smisla, pred njima je mnoštvo predivnih stvari i događaja. Nema razloga za povlačenje u sebe – savetuje logoped i dodaje:
- Znam i da mnoge osobe koje mucaju pomisle, lako je vama da govorite, pa vi ne mucate i nemate ogroman strah od govora, i ne možete zamisliti kako je to. Verovatno je tako, ali isto tako imam iskustvo velikog broja osoba i dece i odraslih sa kojima sam radila, koji su na početku tretmana bili i uplašeni, ali uz stručnu podršku su uspeli da postanu prave pričalice, da iznose svoje mišljenje, da čitaju na času, odgovaraju, javno nastupaju, druže se, zaljubljuju, rade ono što žele i uživaju u tome.
Ukoliko primetite zamuckivanje kod svog deteta potražite stručnu pomoć, nemojte čekati, jer saveti koje budete dobili pomoći će vam da razumete mucanje i da na odgovarajući način reagujete, poručuje naša sagovornica.
Nataša Lazoivić
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.