Osobe sa dijabetesom tipa 2 gube značajno više bele moždane mase tokom vremena nego oni bez metaboličkih poremećaja, što ih čini 41 odsto podložnijima blagom kognitivnom oštećenju (MCI) .
Takođe, ljudi sa biomarkerima demencije u cerebrospinalnoj tečnosti imaju 50 odsto veći rizik od kognitivnog oštećenja.
Ako osoba ima i dijabetes i amiloidne plakove (povezane sa Alchajmerovom bolešću), rizik se povećava na 55 odsto.
Uticaj dijabetesa na mozak
Iako su prethodne studije povezivale gubitak bele moždane mase s demencijom, ovo istraživanje je prvo koje pokazuje zajednički uticaj dijabetesa i amiloidnih plakova (naslaga toksičnog proteina beta-amiloidana) na mozak.
Prema istraživačima, degeneracija bele mase može da igra ključnu ulogu u kognitivnom opadanju, odnoso slabljenju inteletualnih sposobnosti, opažanju i zaključivanju.
Studija je obuhvatila 185 učesnika, uglavnom dobro obrazovanih, sa porodičnom istorijom demencije.
Iako nije jasno koliko će se rezultati primeniti na širu populaciju, ovo je najduža dugoročna studija dosad, koja je pratila učesnike tokom 27 godina. Učesnici su skenirani pet puta tokom istraživanja, počevši od 20. godine života. Na kraju studije, 60 učesnika razvilo je MCI, a osam demenciju.
Dijabetes pod kontrolom smanjuje rizik
Učesnici koji su najbrže gubili belu moždanu masu imali su veći rizik od razvoja MCI. Iako je samo osam učesnika imalo dijabetes tipa 2, rezultati sugerišu da kontrola dijabetesa može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti kasnije u životu.
Neka istraživanja sugerišu da lekovi za dijabetes tipa 2 mogu da smanje rizik od demencije za 35 odsto.
Iako su žene činile 63 odsto ispitanika, stručnjaci napominju da su pol i rasa važni faktori koje treba uzeti u obzir u budućim istraživanjima.
Kako kognitivni pad i demencija utiču na svakog pojedinca različito, i način na koji se mozak smanjuje tokom starenja može značajno da varira, poručuju.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs