Ljudi dramatično stare u dva navrata – sa 44, pa sa 60 godina: Ne, ne grešite kad vam se učini da ste preko noći dobili bore
Ako ste primetili iznenadno nakupljanje bora, bolove u telu ili opšti osećaj da ste skoro preko noći ostarili - postoji naučno objašnjenje. Istraživanja sugerišu da starenje nije spor i postojan proces, a naučnici su otkrili da ljudi dramatično stare u dva naleta – na 44, pa sa 60 godina.
Studija, koja je pratila hiljade različitih molekula kod ljudi starosti od 25 do 75 godina, otkrila je dva velika talasa promena vezanih za uzrast - u dobi od oko 44 godine i ponovo sa 60 godina. Ovi nalazi bi mogli da objasne zašto se baš tada dešava nagli porast određenih zdravstvenih problema, uključujući muskulo-skeletne probleme i kardiovaskularne bolesti.
- Ne menjamo se tokom vremena samo postepeno. Postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme tih dramatičnih promena, kao i rane 60 - te – i to je tačno bez obzira koju klasu molekula gledate - rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford i viši autor studije.
Istraživanje je pratilo 108 dobrovoljaca, koji su svakih nekoliko meseci davali uzorke krvi i stolice i briseve kože, usne šupljine i nosa u periodu između jedne i skoro sedam godina. Istraživači su procenili 135.000 različitih molekula (RNA, proteini i metaboliti) i mikroba (bakterije, virusi i gljivice koje žive u crevima i na koži učesnika).
Obilje većine molekula i mikroba nije se menjalo postepeno, hronološki. Kada su naučnici tražili klastere molekula sa najvećim pomacima, otkrili su da se ove transformacije dešavaju kada su ljudi bili u srednjim 40-im i ranim 60-im godinama.
Nagli porast starenja sredinom 40-ih bio je neočekivan, i prvobitno se pretpostavljalo da je rezultat perimenopauzalnih promena kod žena koje su iskrivile rezultate za celu grupu. Ali podaci su otkrili da se slične promene dešavaju i kod muškaraca u srednjim 40-im godinama.
- Ovo sugeriše da iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim 40-im godinama, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena, rekao je dr Ksiaotao Shen, bivši postdoktorski naučnik sa Medicinskog fakulteta Stanford i prvi autor studije koji se sada nalazi na Naniang tehnološkom univerzitetu u Singapuru.
Prvi talas promena uključivao je molekule povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i sposobnošću metabolizma kofeina, alkohola i lipida.
Drugi talas promena uključio je molekule uključene u regulaciju imuniteta, metabolizam ugljenih hidrata i funkciju bubrega. Molekuli povezani sa starenjem kože i mišića promenili su se u obe vremenske tačke. Prethodno istraživanje je sugerisalo da se kasniji skok u starenju može dogoditi oko 78. godine, ali najnovija studija to nije mogla potvrditi jer su najstariji učesnici imali 75 godina.
Obrazac se poklapa sa prethodnim dokazima da se rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava postepeno, pri čemu rizik od Alchajmerove bolesti i kardiovaskularnih oboljenja pokazuje nagli porast nakon 60-te godine. Takođe je moguće da bi neke od promena mogle biti povezane sa načinom života ili faktorima ponašanja. Na primer, promena u metabolizmu alkohola može biti rezultat porasta potrošnje u srednjim 40-im godinama, što opet može biti stresan period života.
Nalazi bi mogli pomoći u ciljanim intervencijama, kao što je povećanje vežbi tokom perioda bržeg gubitka mišića.
- Verujem da bi trebalo da pokušamo da prilagodimo svoj životni stil dok smo još zdravi - rekao je Snajder.
Nalazi su objavljeni u časopisu Nature Aging
Prenela: Violeta Nedeljković
Izvor: Theguardian/Zdravlje.Kurir.rs
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni