Neki ljudi su otporni na Alchajmerovu bolest: Evo šta ih čini drugačijima

Pojedini ljudi imaju promene u skladu sa alchajmerovom bolešću bez ikakvih simptoma, skoro kao da im je mozak otporniji na to stanje. Nova studija je istražila kako ovaj zbunjujući fenomen može ukazati na put do lečenja.

Genetika i stil života imaju uticaj

Osim što je demonstrirao koliko je retko da mozgovi izbegnu iscrpljujuće efekte alchajmerove bolesti, mali uzorak je timu dao priliku da nauči šta bi takve mozgove moglo učiniti tako otpornim.

- Šta se dešava kod ovih ljudi na molekularnom i ćelijskom nivou nije bilo jasno - kaže Luk de Vris, neuronaučnik sa Holandskog instituta za neuronauku i dodaje da su zbog toga tražili donatore sa abnormalnostima moždanog tkiva koji nisu pokazali kognitivni pad u banci mozga.

Ova vrsta otpornosti je ranije primećena i smatra se da bi genetika sa kojom smo rođeni i životni izbori koje donosimo mogli imati nekog efekta. Ovi različiti faktori su takođe povezani sa razvojem alchajmerove bolesti uopšte.

Otporni mozgovi bolji u uklanjanju toksičnih proteina

Analizirajući jedinstvene kombinacije stotina gena koji se eksprimiraju u kognitivno zdravim mozgovima od alchajmerove bolesti, mozgovima tipičnijih pacijenata sa alchajmerovom bolešću i inače zdravih kontrolnih grupa bez bolesti, istraživači su otkrili ključne razlike u otpornom mozgu koji se odnosi na ćelije astrocita (najkrupnije zvezdolike ćelije) koje su uključene u čišćenje otpada iz mozga.

Delovalo je kao da su otporni mozgovi bolji u uklanjanju toksičnih proteina povezanih sa razvojem alchajmerove bolesti. Činilo se da su ovi mozgovi bili nekako bolji u zaustavljanju nakupljanja neurološkog otpada.

Druga razlika je bila efikasnija proizvodnja energije u ćelijama u otpornom mozgu. Još nije jasno šta se krije iza ovih razlika ili kako se one povezuju sa alchajmerovom bolešću, ali identifikovanje koje su razlike važan je prvi korak.

- Ako možemo da pronađemo molekularnu osnovu za otpornost, onda imamo nove polazne tačke za razvoj lekova, koji bi mogli da aktiviraju procese koji se odnose na otpornost kod pacijenata sa alchajmerom - kaže de Vris.

Cilj za budućnost - razvoj lekova za bolju zaštitu mozga

Iako još uvek nismo sigurni koja je kombinacija faktora potrebna da bi degeneracija napredovala, kako sprečiti nastanak bolesti ili kako bi se njena šteta mogla preokrenuti – svaka studija poput ove nas približava nekim odgovorima.

Sledeći korak sa ovim konkretnim istraživanjem je pokušaj da se otkrije zašto postoje ove razlike u proizvodnim procesima otpornih mozgova. Odatle bi moglo biti moguće razviti terapije koji pomažu da se mozak bolje zaštiti.

- I dalje je teško odrediti iz ljudskih podataka koji proces pokreće sam proces bolesti - kaže de Vries.

On dodaje da to možete pokazati samo tako što ćete nešto promeniti u ćelijama ili životinjskim modelima i videti šta će se dalje desiti.

- To je prva stvar koju sada moramo da uradimo - zaključio je on.

Istraživanje je objavljeno u Acta Neuropathologica Communications.

Prenela: O.M.

(Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs)