Tim istraživača predvođen naučnicima sa Holandskog instituta za neuronauku pregledao je uzorke moždanog tkiva pohranjene u Holandskoj banci mozga, repozitorijumu doniranih mozgova od više od 5.000 ljudi koji su umrli od moždane bolesti, prenosi Science alert.
Među hiljadama uzoraka, tim je pronašao samo 12 koji su bili kognitivno zdravi pre smrti, ali su imali jasne neurološke znake osnovne patologije bolesti.
Genetika i stil života imaju uticaj
Osim što je demonstrirao koliko je retko da mozgovi izbegnu iscrpljujuće efekte alchajmerove bolesti, mali uzorak je timu dao priliku da nauči šta bi takve mozgove moglo učiniti tako otpornim.
- Šta se dešava kod ovih ljudi na molekularnom i ćelijskom nivou nije bilo jasno - kaže Luk de Vris, neuronaučnik sa Holandskog instituta za neuronauku i dodaje da su zbog toga tražili donatore sa abnormalnostima moždanog tkiva koji nisu pokazali kognitivni pad u banci mozga.
Ova vrsta otpornosti je ranije primećena i smatra se da bi genetika sa kojom smo rođeni i životni izbori koje donosimo mogli imati nekog efekta. Ovi različiti faktori su takođe povezani sa razvojem alchajmerove bolesti uopšte.
Otporni mozgovi bolji u uklanjanju toksičnih proteina
Analizirajući jedinstvene kombinacije stotina gena koji se eksprimiraju u kognitivno zdravim mozgovima od alchajmerove bolesti, mozgovima tipičnijih pacijenata sa alchajmerovom bolešću i inače zdravih kontrolnih grupa bez bolesti, istraživači su otkrili ključne razlike u otpornom mozgu koji se odnosi na ćelije astrocita (najkrupnije zvezdolike ćelije) koje su uključene u čišćenje otpada iz mozga.
Delovalo je kao da su otporni mozgovi bolji u uklanjanju toksičnih proteina povezanih sa razvojem alchajmerove bolesti. Činilo se da su ovi mozgovi bili nekako bolji u zaustavljanju nakupljanja neurološkog otpada.
Druga razlika je bila efikasnija proizvodnja energije u ćelijama u otpornom mozgu. Još nije jasno šta se krije iza ovih razlika ili kako se one povezuju sa alchajmerovom bolešću, ali identifikovanje koje su razlike važan je prvi korak.
- Ako možemo da pronađemo molekularnu osnovu za otpornost, onda imamo nove polazne tačke za razvoj lekova, koji bi mogli da aktiviraju procese koji se odnose na otpornost kod pacijenata sa alchajmerom - kaže de Vris.
Alchajmerova bolest sada pogađa oko 47 miliona ljudi širom sveta, a taj broj brzo raste.
Cilj za budućnost - razvoj lekova za bolju zaštitu mozga
Iako još uvek nismo sigurni koja je kombinacija faktora potrebna da bi degeneracija napredovala, kako sprečiti nastanak bolesti ili kako bi se njena šteta mogla preokrenuti – svaka studija poput ove nas približava nekim odgovorima.
Sledeći korak sa ovim konkretnim istraživanjem je pokušaj da se otkrije zašto postoje ove razlike u proizvodnim procesima otpornih mozgova. Odatle bi moglo biti moguće razviti terapije koji pomažu da se mozak bolje zaštiti.
- I dalje je teško odrediti iz ljudskih podataka koji proces pokreće sam proces bolesti - kaže de Vries.
On dodaje da to možete pokazati samo tako što ćete nešto promeniti u ćelijama ili životinjskim modelima i videti šta će se dalje desiti.
- To je prva stvar koju sada moramo da uradimo - zaključio je on.
Istraživanje je objavljeno u Acta Neuropathologica Communications.
Prenela: O.M.
(Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
