Frančeska Natale, fiziolog sa Katoličkog univerziteta u Milanu, i njegov tim otkrili su višak enzima S-aciltransferaze u postmortalnim mozgovima pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
S-aciltransferaza je enzim koji igra ulogu u procesima povezivanja masnih kiselina sa drugim molekulama, što je važno za mnoge biološke funkcije u organizmu.
Ovaj enzim se obično vezuje za molekule masnih kiselina, koje utiču na nakupljanje beta-amiloida (protein koji se prirodno nalazi u mozgu) i tau proteina (protein koji se nalazi u nervnim ćelijama), koji su poznati po tome što se akumuliraju u mozgu tokom napredovanja bolesti.
Međutim, u slučajevima insulinske rezistencije u mozgu ( moždanu insulinsku rezistenciju BIR), ovaj proces može izmaći kontroli.
Kako sprej za nos utiče na Alchajmerovu bolest?
Prethodna istraživanja su pokazala da otpornost na insulin može povećati količinu ovog enzima u mozgu.
U novoj studiji, istraživači su otkrili da u ranim fazama Alchajmerove bolesti, promene koje podsećaju na insulinsku rezistenciju izazivaju povećanje nivoa enzima S-aciltransferaze, što dalje utiče na kognitivne funkcije i dovodi do abnormalnih akumulacija proteina.
Beta-amiloid i tau su prirodni proteini koji se povećavaju u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti.
Iako su ove proteinske nakupine postale centralni fokus istraživanja, neka laboratorijska istraživanja sugerišu da one možda ne uzrokuju direktno oštećenje moždanih ćelija.
To je dovelo do toga da tretmani koji su ciljali ove proteine nisu doneli očekivane rezultate, što ukazuje na to da još uvek ne razumemo sve ključne komponente bolesti.
Naučnici koriste novu strategiju na miševima
Kako bi istražili mogućnosti za lečenje, tim je onemogućio funkciju enzima S-aciltransferaze kod miševa sa genetskom modifikacijom koja izaziva Alchajmerovu bolest.
Korišćenje ovog tretmana, bilo da je enzim isključen genetski ili inhibiran pomoću spreja za nos, dovelo je do smanjenja simptoma bolesti i usporavanja neurodegeneracije kod miševa, produžujući njihov životni vek. Međutim, ovaj tretman nije imao nikakve efekte na miševe koji nisu bili genetski modifikovani.
Zaključak
Aktivni agens u spreju za nos, 2-bromopalmitat može izazvati brojne neželjene efekte, zbog čega trenutno nije siguran za testiranje na ljudima.
2-bromopalmitat blokira aktivnost enzima S-aciltransferaze, koji je odgovoran za vezivanje masnih kiselina na proteine.
Ipak, istraživači se nadaju da će pronaći sigurniju alternativu, jer sada imaju jasan cilj. Iako je potrebno još istraživanja kako bi se potvrdila sigurnost i efikasnost ove taktike, s obzirom na to da nova dijagnoza demencije nastaje svakih tri sekunde, ovo istraživanje može ponuditi obećanje za buduće terapije.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs