Dnevna pospanost može biti rani znak demencije: Ne ignorišite simptome koje vam šalje organizam
Osobe koje su previše pospane tokom dana ili se bore da se motivišu za svakodnevne zadatke mogu imati veći rizik od sindroma pred-demencije, otkriva nova studija.
Stariji ljudi koji se bore da ostanu budni tokom dana i imaju poteškoća u pronalaženju entuzijazma za dnevne aktivnosti mogu biti podložniji razvoju sindroma koji vodi ka demenciji, sugeriše nova studija.
U ovoj studiji, istraživači su analizirali podatke 445 odraslih osoba, u proseku 76 godina starih, koji nisu imali istoriju demencije. Na početku studije, učesnici su ispunili detaljne upitnike o spavanju, koji su se fokusirali na to kako često imaju problema sa uspavljivanjem, buđenjem tokom noći, osećanjem previše toplote ili hladnoće za spavanje ili uzimanjem lekova za pomoć pri uspavljivanju. Upitnici su takođe procenjivali dnevnu pospanost, uključujući kako često ona ometa njihovu sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti ili njihov entuzijazam za obavljanje tih aktivnosti.
Ove procene su identifikovale 42 osobe sa poznatim motorno-kognitivnim rizikom, stanjem koje uključuje usporenu brzinu hodanja i neke probleme sa pamćenjem koji se mogu pojaviti pre nego što demencija počne da se razvija. Nakon prosečnog perioda praćenja od gotovo tri godine, još 36 osoba je razvilo motorni kognitivni rizik.
Osobe sa prekomernom dnevnom pospanošću i nedostatkom entuzijazma za aktivnosti bile su više od 3 puta sklonije razvoju motorno-kognitivnog rizika tokom perioda studije u poređenju sa osobama koje nisu imale ove probleme sa spavanjem, prema rezultatima studije objavljenim u časopisu Neurology.
- Naša studija pokazuje koliko je važno očuvati san. Problemi sa spavanjem koji utiču na budnost tokom dana čine se najviše povezanim sa kasnijim kognitivnim rizikom - kaže glavna autorka studije, dr Victoire Leroy sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn u Bronksu, u Njujorku.
Nova studija nije bila dizajnirana da dokaže da li ili kako dnevna pospanost ili nedostatak entuzijazma za aktivnosti direktno uzrokuju motorni kognitivni rizik, niti da pokaže kako ovaj sindrom može direktno uzrokovati demenciju.
Jedno ograničenje nove studije je to što istraživači nisu objektivno merili količinu ili kvalitet spavanja, već su se oslonili na učesnike da se tačno sećaju i prijave kako su spavali i kako su poremećaji spavanja uticali na njihov svakodnevni život.
Zašto je san toliko ključan za zdravlje mozga
- Loš san je jedno od nekoliko medicinskih stanja – uključujući srčane bolesti, depresiju, gojaznost i moždani udar – koji mogu izazvati motorni kognitivni rizik - kaže dr Glen Finney, profesor neurologije na Geisinger College of Health Sciences u Pensilvaniji, koji nije bio uključen u novu studiju:
- Telo treba san da bi resetovalo mnoge biološke funkcije i bolje obnavljalo telo nakon korišćenja tokom dana“, kaže dr Finney. „U mozgu, posebno, mnogi otpadni produkti koji nastaju tokom aktivnog dana bolje se uklanjaju tokom mirnog sna, a neurotransmiteri, hemijski prenosnici između neurona, mogu bolje da se nadoknade. Mozak takođe bolje konsoliduje informacije naučene tokom dana dok spavate.
- Jedan od najvažnijih načina da se spreči negativan uticaj lošeg sna na zdravlje je da se otkriju osnovni uzroci poremećaja spavanja, kako bi se mogli rešiti na najučinkovitiji mogući način, kaže dr Marie-Pierre St-Onge, docent za ishranu i direktor Centra izvrsnosti za istraživanje spavanja i cirkadianih ritmova na Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
- Na primer, da li ima previše buke ili svetlosti u sobi? Ili je soba previše topla ili previše hladna - pita dr St-Onge, koja nije bila uključena u novu studiju:
- Ako je to slučaj, korišćenje zavesa koje smanjuju bukui obezbeđivanje hladne sobe, možda kroz ventilaciju, može pomoći da se spava bolje.
Pročitajte: Specijalista neurologije dr Gorica Đokić odgovara na pitanje: Zašto je dobar san neophodan za naše zdravlje?
Vođenje dnevnika može takođe pomoći da se identifikuju problemi u vašem životu, poput stresa na poslu, loše ishrane ili nedostatka fizičke aktivnosti, koji mogu doprinositi problemima sa spavanjem, savetuje dr St-Onge.
Saveti za dobar noćni san
S obzirom na to koliko je san ključan za optimalno zdravlje, treba se fokusirati i na strategije za poboljšanje sna, poput postavljanja doslednog vremena za buđenje i odlazak na spavanje svakog dana i pravljenja što tišeg i tamnijeg okruženja u spavaćoj sobi, kaže dr Kristen Knutson, docent na Medicinskom fakultetu Northwestern Univerziteta u Čikagu, koja nije bila uključena u novu studiju.
- Ako neko još uvek ne spava dobro, posebno ako hrče, trebalo bi da razgovara sa svojim lekarom o mogućem poremećaju spavanja - savetuje dr Knutson.
Ovo su prvi znakovi demencije: Javljaju se pre gubitka pamćenja i teškoća sa koncentracijom
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs