Nedavna studija objavljena u časopisu “Alzheimer’s Research & Therapy” bavila se time kako promene u načinu života mogu da pomognu u ranim stadijumima demencije.
U studiji, koja je trajala 20 nedelja, istraživači su otkrili da kombinovanje zdravog životnog stila kao što je ishrana zasnovana na namirnicama biljnog porekla, vežbanje, upravljanje stresom i prisustvovanje grupnim sastancima podrške može da pomogne u poboljšanju kognitivnih funkcija.
Četiri faktora
U kliničko ispitivanje bio je uključen pedeset i jedan učesnik, a svi su imali blago kognitivno oštećenje ili ranu fazu demencije, odnosno Alchajmerove bolesti, kao njenog najčešćeg oblika. Prosečna starost učesnika bila je 73,5 godina. Istraživači su isključili učesnike koji su imali umerenu ili tešku demenciju i one koji nisu mogli da učestvuju u redovnim vežbama.
Naučnici su podelili učesnike u dve grupe. Kontrolna grupa je dobila standardnu negu, a eksperimentalna je uz ovu negu učestvovala i u četiri ključne promene u načinu života:
- Uvođenje ishrane bazirane na na integralnoj, minimalno prerađenoj hrani biljnog porekla sa niskim nivoom štetnih masti i rafinisanih ugljenih hidrata
- Umereno vežbanje u trajanju od najmanje trideset minuta dnevno i blagi trening snage tri puta nedeljno ili više
- Praktikovanje tehnika upravljanja stresom kao što su meditacija, joga i vežbe disanja
- Redovno učestvovanje u grupama za podršku tri puta nedeljno
Veće promene, bolji rezultati
Istraživači su koristili nekoliko vrsta merenja da bi procenili uspeh eksperimenta, uključujući četiri specifična alata za procenu kognitivnih funkcija. Dok je kontrolna grupa pokazala pad u sve četiri procene, eksperimentalna je pokazala poboljšanje u tri. Prilikom poslednje procene, interventna grupa je pokazala manje napredovanje u odnosu na kontrolnu grupu.
- Ono što naše istraživanje čini jedinstvenim jeste to što je u kliničkim uslovima prvi put pokazalo da promena u načinu života, bez lekova, može značajno da poboljša spoznajnu i opštu funkciju nakon 20 nedelja kod mnogih pacijenata sa blagom demencijom - izjavio je autor studije Din Orniš, klinički profesor na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku i dodao:
- Postojala je statistički značajna korelacija doza-odgovor između stepena promena načina života u obe grupe i stepena promene spoznajnih i opštih funkcija. Ukratko, što su ovi pacijenti više menjali način života na propisani način, to je bio povoljniji uticaj na njihov nivo pamćenja i sposobnost rasuđivanja.
Iako rezultati ne znače da su svi u eksperimentalnoj grupi doživeli poboljšanje spoznajnih funkcija, oni predstvljaju daleko bolje rezultate u odnosu na standardnu negu koja se pruža ovim bolesnicima, zaključio je autor.
Pripremila:N.L.
Izvor: Medicalnewstoday.com/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
