Apneja i noćna astma: Kako razlikovati simptome i rešiti probleme s disanjem?
Noćni napadi astme i apneja tokom spavanja mogu da ometaju san, ali su ove dve bolesti različite, imaju različite uzroke, simptome i tretmane.
I astma, čiji se napadi javljaju u toku noći, kao i apneja utiču na disanje. To su hronična respiratorna oboljenja koja blokiraju disajne puteve i uzrokuju poremećaj spavanja, što može da dovede do umora i pospanosti tokom dana. Ipak, ove dve bolesti nisu iste i imaju različite uzroke, simptome i tretmane. Jedina zajednička tačka jeste da apneja tokom spavanja može da pogorša simptome astme, kaže dr Sanđej Mančanda, stručnjak za spavanje i otkriva kako da prepoznate razliku između njih i kako da ih ublažite da biste kvalitetnije spavali.
Šta je noćna astma?
Astma je upalno ili alergijsko stanje koje utiče na disajne puteve i otežava izdisanje zbog sužavanja tih puteva.
Noćna astma je vrsta koja se javlja tokom noći, dok osoba spava. Prema članku objavljenom u Asian Pacific Journal of Allergy and Immunology, do 60 odsto pacijenata s astmom ima napade noću.
Šta je apneja?
Apneja je poremećaj spavanja koji uzrokuje iznenadne prekide u disanju tokom noći. Može se karakterisati glasnim hrkanjem, buđenjem uz nedostatak vazduha, pospanošću i umorom tokom dana čak i nakon celonoćnog spavanja, i glavoboljama. Obstruktivna apneja tokom spavanja (OSA) je najčešći tip apneje koji pogađa 9-38 odsto odrasle populacije u svetu, prema studiji objavljenoj u Sleep Medicine Reviews.
Veza između apneje i napada astme noću
Prema dr Mančandi, ne postoji direktna povezanost između apneje i noćne astme. Međutim, apneja može da pogorša astmu.
- Disanje kroz otvorena usta tokom apneje može da izazove suvoću u grlu, što omogućava bakterijama i suvom vazduhu da iritiraju disajne puteve i potencijalno pokrenu simptome astme - objašnjava doktor.
Ključne razlike između noćne astme i apneje
Iako astma i apneja imaju određene sličnosti, ove dve bolesti su različite.
Noćna astma je upalno stanje koje često izazivaju alergeni, dok je apneja strukturni problem, gde disajni putevi "padaju" zbog anatomskih problema, kao što su mala ili uvučena vilica, kaže dr Mančanda.
- Ove dve bolesti se dijagnostikuju na različite načine. Astma se dijagnostikuje pomoću spirometrije- testova funkcije pluća, dok se apneja dijagnostikuje pomoću studija spavanja, poznatih kao polisomnografija, koja meri obrasce disanja tokom spavanja - navodi doktor.
Simptomi astme uključuju šištanje pri disanju, kašalj, osećaj stezanja u grudima i kratkoću daha. S druge strane, apneja se prepoznaje po glasnom hrkanju i prekidima u disanju tokom spavanja.
Kako ih držati pod kontrolom?
Kada je reč o noćnoj astmi, dr Mančanda savetuje da se prepoznaju i izbegavaju poznati alergeni. Početak terapije 2-3 nedelje pre očekivanog pogoršanja simptoma (npr. sezonske promene) može da bude od pomoći, dodaje on.
- S druge strane, održavanje zdrave telesne težine, naročito kod gojaznih osoba, može značajno da poboljša stanje apneje, iako to retko znači potpuno izlečenje. Drugi tretmani uključuju upotrebu aparata za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP), uređaj koji pomaže da disajni putevi ostanu otvoreni, i operaciju u težim slučajevima - poručuje dr Mančanda.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs