Porast slučajeva Lajmske bolesti: Da li je nova terapija na vidiku i kako da se zaštitimo od krpelja?
Lajmska bolest može da se javi od tri dana pa do čak 40 dana od ujeda krpelja. Zato je bitno izvaditi ga u roku od 24 sata od ujeda, jer tada je verovatnoća infekcije mala.
Zbog klimatskih promena, sezona krpelja se produžava, a broj slučajeva Lajmske bolesti u SAD-u je u porastu. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti broj prijavljenih slučajeva porastao je za više od 40 odsto između 2022. i 2023. godine. Krpelji koji prenose bakteriju Borelia burgdorferi (Lajmska borelioza), uzročnika Lajmske bolesti, postaju aktivni na temperaturama iznad 7°C i pri visokoj vlažnosti, što omogućava njihovo širenje na nova područja.
Iako preciznih podataka o broju obolelih od Lajmske bolesti u Srbiji nema, verujemo da je situacija slična. Primera radi, poznato je da je oko 30 odsto krpelja na teritoriji Beograda zaraženo bakterijom Borelia burgdorferi.
Nova terapija na pomolu
Lajmska bolest je infektivna bolest koju prenose krpelji, a prvi simptomi su često crven osip u obliku mete, groznica, umor i bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se ne leči na vreme, može da izazove ozbiljne probleme sa nervnim sistemom, srcem i zglobovima.
Leči se antibioticima, najčešće doksiciklinom, međutim, istraživači sa Univerziteta Northwestern testirali su više od 500 antibiotika i drugih lekova odobrenih od strane FDA kako bi pronašli efikasniju terapiju za Lajmsku bolest. Otkrili su da antibiotik piperacilin, iz porodice penicilina, može da izleči miševe zaražene Lajmskom bolešću u dozama 100 puta manjim od trenutno korišćenog doksiciklina. Doksiciklin je poznat po neželjenim efektima, uključujući probleme sa crevima, i nije efikasan kod oko 20 odsto pacijenata. Takođe, nije preporučen za malu decu.
Iako je piperacilin već odobren za druge namene, njegova primena u lečenju Lajmske bolesti još uvek nije testirana na ljudima, a istraživači se nadaju da će uz podršku federalnog finansiranja moći da sprovedu potrebna klinička ispitivanja.
Prevencija ostaje ključna
Dok se ne razviju nove terapije, prevencija ostaje najbolja zaštita protiv Lajmske bolesti. Boravak u prirodi, naročito u sezoni krpelja (proleće i leto), zahteva dodatnu pažnju. Preporučuje se nošenje dugih rukava i pantalona, po mogućstvu svetle boje kako bi se krpelji lakše uočili. Nogavice treba uvlačiti u čarape, a obuću birati zatvorenu.
Obavezno je korišćenje repelenata koji sadrže DEET ili ikaridin, naročito na delovima tela koji ostaju nepokriveni. Nakon povratka iz prirode, važno je da se temeljno pregleda celo telo, uključujući predele iza kolena, prepone, pazuhe, vrat, teme i uši - krpelji često biraju ta topla i vlažna mesta.
Ako se krpelj primeti, treba ga izvaditi što pre, idealno u roku od 24 sata, jer se rizik od prenosa bakterije povećava nakon toga. Krpelj se najbezbednije uklanja tankom, špicastom pincetom - uhvati se što bliže koži i izvlači polako i ravno, bez okretanja. Nakon uklanjanja, mesto uboda treba dezinfikovati, a pincetu oprati alkoholom. Ako se pojave simptomi poput crvenila u obliku prstena, povišene temperature ili malaksalosti, važno je odmah se javiti lekaru.
Izvor: Webmd.com/Zdravlje.kurir.rs