Krpelj je sitan parazit koji živi u bujnom zelenilu i visokoj travi, a u prirodi je aktivan od ranog proleća do kasne jeseni. Ujed krpelja koji je zaražen spirohetom borelijom burgdorferi dovodi do Lajmske bolesti.
Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika Lajmske bolesti, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Ukoliko je krpelj inficiran, prvi simptomi infekcije javljaju se najčešće 7 do 10 dana nakon uboda, ali se mogu javiti i mesec dana kasnije. Na mestu uboda se javlja crvenilo u obliku prstena i otok koji se širi. Crvenilo traje najčešće 8 do 10 dana, bola i svraba obično nema, a crvenilo počinje da bledi od centralnog dela.
Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do infekcije. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi, navodi "Batut".
Zaraznost ove godine od 15 do 35 %
Na sajtu VMA stoji da rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja ukazuju da brojnost i pojavljivanje ovog insekta u prirodi variraju u zavisnosti od klimatsko-meteoroloških uslova, dok je utvrđena zaraženost krpelja na ispitivanim lokalitetima u Beogradu ove godine od 15 do 35 odsto.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od Lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama.
Kako se vade krpelji?
Krpelj se može izvaditi i bez lekarske asistencije uz pomoć obične pincete.
- Potrebno je da ga pincetom uhvatite što bliže koži.
- Laganim pokretima uz blago okretanje levo desno izvadite ga iz kože.
- Ukoliko deo krpelja ostane ispod kože videće se mala crna tačka, koju je potrebno izvaditi iglom i pincetom.
- Nikada nemojte krpelja natapati alkoholom, uljima, benzinom i drugim tekućinama pošto će tako samo da ispusti toksične materije u vaš organizam.
Šta posle ujeda?
Ukoliko je krpelj koji vas je ujeo bio zaražen postoji rizik od javljanja Lajmske bolesti. Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana kasnije. Zato je važno da vodite evidenciju o ubodu krpelja i svog lekara obavestite ukoliko je došlo do javljanja simptoma.
Testiranje o trošku Fonda omogućeno u državnim ustanovama nakon procene lekara
Domaći mediji početkom aprila preneli su vest da je država omogućila uslugu testiranja krpelja u državnim ustanovama o trošku RFZO-a. Testiranje na Lajmsku bolest radi se o trošku Fonda nakon procene zdravstvenog radnika i izdavanja uputa u Domu zdravlja. Odluku kada i koje analize je potrebno uraditi, donosi isključivo lekar.
U RFZO navode da u slučaju ujeda krpelja osiguranik odlazi u Dom zdravlja gde lekar obavi radi i uklanjanje krpelja.
- Zdravstveni radnik koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu je predstavnik struke i odlučuje, a ne RFZO, da li je potrebno da se uklonjeni krpelj pošalje na analizu. U slučaju da donese odluku o testiranju krpelja, doktor izdaje uput s kojim osiguranik odnosi krpelja u državnu ustanovu - Gradski zavod za javno zdravlje, gde se testiranje krpelja obavlja o trošku RFZO.
Lajmska bolest se, u zavisnosti od stadijuma i težine kliničke slike, leči antibioticima. Terapija se ne započinje odmah nakon ujeda krpelja, već tek ukoliko se u periodu inkubacije (3 do 32 dana) pojave prvi simptomi.
Ukoliko se Lajmska bolest ne leči, može doći i do ovih komplikacija:
- promena na nervnom sistemu
- otoka na zglobovima
- poremećaja ritma srca, što u nekim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.
Koji je najbolji vid prevencije od krpelja?
- Izbegavajte boravak u šumama, u nekultivisanoj bujnoj prirodi sa puno rastinja kad god je moguće.
- Nanesite na kožu repelent pre odlaska u prirodu.
- Nosite svetlu odeće koja pokriva ruke i noge, a pantalone uvučene u čarape.
NE PROPUSTITE
