Kad srce strada sa 27 godina: Kardiohirurg upozorava na simptom koji niko ne bi smeo da ignoriše, bez obzira na godine
Priča iz prakse potvrđuje koliko je važno da se ne ignorišu simptomi, bez obzira na uzrast, kao i da se insistira na pravovremenim pregledima i analizama krvi.
Srčani problemi se najčešće vezuju za stariju populaciju, ali lekari sve češće upozoravaju da ni mladi nisu pošteđeni. Na to skreće pažnju i doc. dr sci. med. Slobodan Mićović, kardiohirurg, koji je na Instagram profilu podelio svedočenje o najmlađem pacijentu iz sopstvene prakse.
- Najmlađi pacijent koga sam operisao imao je jako tešku koronarnu bolest i usput je imao i mitralnu manu. Imao je tek 27 godina - otkriva dr Mićović.
Ovaj mladić, kako navodi doktor, imao je tipične simptome angine pektoris - bolove u grudima koje niko nije uzimao za ozbiljno.
- Nijedan doktor mu nije verovao da ima bolove u grudima, da ima anginu pektoris. A bio je jedan vrlo fini momak koji je puno čitao, znao je i prepoznao simptome. Niko mu nije verovao, dok jedan kardiolog nije ponudio da uradi test opterećenja. Nakon tog testa sve je bilo jasno - navodi.
Rezultati su pokazali ozbiljan problem - usledile su hitne dijagnostičke procedure, uključujući koronarografiju, i pacijent je upućen na Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", gde je i operisan.
- Nadam se da je i dalje dobro - dodaje doktor Mićović, naglašavajući da je uzrok svega bio izuzetno visok holesterol u krvi - nasledni, netretiran na vreme.
- Da je tretiran na vreme, verovatno se ne bi operisao sa 27 godina - zaključuje dr Mićović.
Priča iz prakse još jednom potvrđuje koliko je važno da se ne ignorišu simptomi, bez obzira na uzrast, kao i da se insistira na pravovremenim pregledima i analizama krvi.
Šta bi trebalo znati o naslednom holesterolu?
Nasledni (porodični) visoki holesterol, poznat i kao familijarna hiperholesterolemija, je genetski poremećaj koji uzrokuje veoma visok nivo LDL ("lošeg") holesterola u krvi još od detinjstva. Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, značajno povećava rizik od preranih bolesti srca i krvnih sudova, pa čak i srčanog udara pre 30. godine.
Najvažnije činjenice:
- Često ne daje nikakve simptome dok ne dođe do komplikacija.
- Može se nasleđivati od jednog ili oba roditelja.
- Ako neko u porodici ima visok holesterol ili je imao infarkt u mladosti, neophodno je da se i potomci testiraju.
- Lečenje uključuje promenu načina ishrane, fizičku aktivnost i najčešće statine (lekove koji snižavaju holesterol).
Redovne analize krvi, naročito ako postoji porodična istorija bolesti srca, mogu bukvalno spasiti život.
